Манастир Светих Архангела код Призрена
Историја, култура, обнова, занимљивости
Главна црква, посвећена Светим Архангелима Михаилу и Гаврилу, била је монументално здање (28,50 х 16,75 метара) са основом у облику уписаног крста, али са нешто суженијим бочним бродовима, што није бивало уобичајено код споменика овог типа. На источној страни су три олтарске апсиде: средња је шира и споља петострана, док су бочне мање и споља тростране. Велико дванаестострано кубе (пречник 6,40 метара) ослањало се на четири лука које су држала четири стуба. На западној страни је нартекс са пет отвора који су били преграђени парапетним плочама и архитектонски обрађени. Фасаде су биле обложене белим и црвеним мермером, и са два кордонска венца подељене у три зоне.
Црква је имала камени иконостас, раскошан и у средњем веку надалеко чувен под, у нартексу, од белих и плавих плоча, а у наосу од камених рељефа, у чије су канелуре убациване моза-ичке плочице. Поред сложених геометриј-ских мотива, на овим подним мозаицима биле су приказане фантастичне животиње, грифони, лавови, птице и рибе. Унутрашњост храма била је осликана фрескама, а на капителима, порталима, прозорима и црквеном намештају налазио се богат пласбио је архитектонски обрађен помоћу фриза мањих аркада, које су се на одређени начин повезивале са уништеном фреско – декорацијом.тични украс. Простор око цареве гробнице
Црква Светог Николе је знатно мања (13,20 х 7 метара), али је зидана и украшена на исти начин. То је једнобродна грађевина са апсидом на источној и отвореним нартексом на западној страни, и са кубетом које се ослањало на зид са западне, и на два стуба са олтарске стране. И изнад нартекса постојало је кубе.
Обе цркве биле су украшене богатом декоративном пластиком. До сада је пронађено око 1700 декоративних фрагмената (анђели и светитељи, људске главе, зоо-морфни и биљни мотиви) који су красили ова два царска храма.
Прелазни период српске уметности уочава се и у скулптури Светих Архангела. Иако нису познати њена иконографија и програм, у већем броју сачуваних делова јасно се уочавају стилске особине тесно повезане с пластиком, која је из приморских радионица Котора, Цавтата и Дубровника пренета у унутрашњост Србије на архитектуру Студенице, Бањске и Дечана. Исти су мотиви, сличан је начин клесања – новине су се појавиле само у два случаја. Прва је, ако би се у једној оштећеној глави идентификовао портрет цара Душана, јер би то био први и једини портрет у српској средње-вековној скулптури; друга новина је више формална, клесарска, изражена у једном броју фрагмената, са биљном орнаментиком, у којима пластична обрада уступа место површинској, а стилизација је тако јака, да орнамент претвара у геометријску двочлану траку, која ће се касније развити у скулптури Моравске школе. Као у архитектури, и у скулптури се опажа исти процес, те се може рећи да Свети Архангели закључују једну велику пластично–просторну традицију, али да у исти мах наговештавају и једну нову уметност.
Сачувани фрагменти фресака у хра-му Светих Архангела сведоче о лепоти и монументалности живописа. Црква Светог Николе такође је била живописана, а о томе сведоче делови живописа у ниши јуж-ног зида до олтара, као и фрагменти на северном зиду припрате.