,

Значај Призрена као престоног места српске средњовековне државе

После добијања титуле цара 1346. године, Стефан Душан је имао више престоних места а међу њима био је и Призрен. Познате су осим у Призрену његове резиденције у Скопљу и Приштини. Скопље је важило за прву престону столицу, а одмах затим Призрен. Избор маста за подизање своје задужбине, манастир Св.Арханђела, у близини Призрена то потврђује.

Познато је да је Призрен и пре Стефана Душана важио за један од најзначајнијих градова у Србији, као седиште дубровачких конзула за целу Србију, важно трговачко и духовно место, али је након крунисања Стефана Душана за цара и господара Срба и Грка и тиме нагло порастао његов значај. Титула севастокнеза као знак дворског достојанства коју је имао(и која се помиње у време краља Милутина)управник Призрена, остала је и у то време.

Престони карактер Призрена утицао је на већи општи економски и привредни развој, пре свега трговине и занатства, а у урбано-архитектонском смислу на просторно проширење насеља и изградње објеката профане профане архитектуре различите намене, јачање тврђаве и појаву престоних резиденција. Престони карактер Призрена, извесно је имао је пресудан утицај на одлуку Стефана Душана да у његовој близини сагради манастир, коме је издатим повељама осигурао и духовну премоћ над градском Епископијом. Сигурније је и боље чувана градска тврђава, нарочито након њеног проширења, утицала је на већу концентрацију страних трговаца али и властеле, који у њему живе и граде своје домове и задужбинске цркве. Каравански путеви до града, плодна поља, виногради и шуме, манастирска имања су под јачом контролом и безбеднији.

Престони карактер такође утиче да он и његов наследник, син, цар Урош бораве у насељу или у двору у Рибнику поводом важних државничких послова, питања од интереса за Призрен или на одмору. Историчари бележе да је цар Стефан Душан боравио у Призрену више пута. Према М. Пурковићу који је користио написе о животу краља и цара Стефана Душана, краљ Стефан Душан је боравио у Призрену 30. септембра 1341, 19. маја 1343. године, а као цар 1. августа 1347. године и 29. априла 1348. године. Боравак краља Душана 30. септембра 1341. године није био у вези са манастиром Св.Арханђели, док су остала три боравка везана за подизање истог.

У повељи манастиру Cв.Петра Коришког, односно старцу Григорију (повеља носи датум 19. мај 1343. године), каже се да је Душан (тада краљ) дошао у Призрен,…обновити и с здати црк в манастир Краљевства ми“ Св.Арханђела. О боравку цара Душана у јесен 1347. године у Призрену сазнајемо из једног његовог писма Дубровнику, у коме се каже: quando la segnoria imperial venie a Presariu ud INCHARAR la sua acelesia de Santo Archangelo. С.М.Ненадовић сматра, а на основу тумачењ др Р. Грујића о зидању манастира Св.Арханђела, да је цар Душан још једном посетио манастир пре свопје смрти 1355. године.

О боравку цара Уроша у Призрену нема података, осим да је забележено његово присуство 1357. године. Тада је цар Урош након Државног сабора у Скопљу у априлу исте године боравио у Призрену, том приликом је Дубровчанима у Призрену потврдио старе повластице.

Др Серафим Николић,
Призрен од средњег века до савременог доба
(урбанистичко-архитектонски развој)
Призрен, 1998

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *