ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ – Листићи из даље и ближе прошлости Петра Костића

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, одржана је у крипти Храма Светог Саве на Врачару 8. фебруара 2018. год. промоција књиге Листићи из даље и ближе прошлости Петра Костића, коју су приредили др Александра Новаков и др Урош Шешум.

Књига „Листићи из ближе и даље прошлости Петра Костића“ садржи радове које је Петар Костић, доајен међу српским културним делатницима на простору Старе Србије и Македоније објавио у српској периодици од 1902. до 1934. године.Био је ректор Призренске богословије (1882-1889) и основао је Српску гимназију у Солуну и био њен директор од 1894. до 1897. године.

Објавио је четири књиге и на десетине радова у периодици, углавном из историје културе Призрена и Старе Србије. Записивао је српске народне обичаје и обреде у Старој Србији. Писао је и о народном, просветном и црквеном животу Срба у Призрену. Спасио је многе српске драгоцености, којима је запуштањем претила сигурна пропаст.

На промоцији су говорили приређивачи др Александра Новаков и др Урош Шешум, председник Друштва пријатеља манастира Светих архангела код Призрена Бојан Бабић и ректор Призренске Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Поред умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. Атанасија Јевтића и настојатеља Светосавског Храма на Врачару архимандрита Стефана (Шарића), промоцији су присуствовали господа свештеници из Епархија, нишке и београдско-карловачке, као и потомци Петра Костића. Публици која се одазвала у великом броју, обратио се и пријатељ књиге – рецезент Ненад Танасковић.

Музички део препуштен је младој уметници, извођачу етно музике Катарини Божић, која је отпевала старе призренске песме – Касабу, Густа ми магла паднала, Калеш бре Анђо, Казуј поље Косово – које су се умилно уткале у душу присутне публике, не остављајући никог равнодушним, у предивној крипти Светосавског Храма.

Водитељка програма изрецитовала је надахнуто предивне стихове песника Љубомира Симовића О Светом Јоаникију Девичком.

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу!

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео, траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,

и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније,
кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!

Текст и фотографије преузете са линка