Путовање у Метохију и слава Светих Козме и Дамјана у Призрену

Осма је година откако је Друштво пријатеља манастира Светих Архангела покренуло и успешно привело крају обнову цркве Светих Врача у Призренској Подкаљаји. Уз Божију помоћ и помоћ добрих људи сачувана је ова призренска светиња од нестајања.

Опширније:

Ове године ће осма година заредом од обнове овог храма бити обележена слава Светог Козме и Дамјана. Друштво пријатеља манастира Светих Архангела и ове године организује путовање на обележавање славе и обилазак светиња у Метохији.

Програм путовања:

Слава Свети Козма и Дамјан у Призрену

Косовска Митровица, Пећка патријаршија, Дечани, Манастир Светих Архангела, Призрен, Манастир Зочиште, Велика Хоча.

ТРИ ДАНА – АУТОБУСОМ

Полазак: петак, 12.11. 2021. године / 07:00  Београд, паркинг испред Музеја историје Југославије – Кућа цвећа.

Први дан:  Београд – Призрен (12.11.2021.).

Полазак из Београда у 07:00, са успутним паузама по потреби.

Посета цркве Светог Димитрија у Косовској Митровици.

Oбилазак Пећке патријашије.

Обилазак манастира Дечани.

Долазак у манастир Свети Архангели. Вечера, ноћење.

Други дан: Призрен (субота, 13.11.2021.).

Литургија у манастиру Светих Архангела.

Полазак за Призрен. Обилазак призренских светиња (Богородица Љевишка, Саборна Црква Светог Ђорђа, Цркве Светог Николе и Цркве Светог Ђорђа, Руновића….). Слободно време у граду.

Обилазак манастира Светих Архангела. Вечера,ноћење.

Трећи дан: Призрен – Београд (14.11.2021.).

Полазак за Призрен и присуство на литургији поводом славе цркве Светог Козме и Дамјана у Призрену. Послужење.

Обилазак манастира Зочиште.

Обилазак Велике Хоче и њених светиња.

Полазак за Београд и предвиђен долазак до 23:00.

ЦЕНА: 6.500,00 рсд

Аранжман обухвата:                                                                        

  • Аутобуски превоз;
  • Два ноћење и два оброка;                                                                   
  • Разгледање знаменитости  према програму;                                   
  • Трошкове организације и вођство пута.                                     

Корисне информације:

  • Смештај и оброци у манастиру Светих Архангела, манастирском конаку у четворокреветним и вишекреветним собама са купатилом.

На пут могу кренути особе које су вакцинисане или имају предвиђене тестове на COVID-19.

ОРГАНИЗАТОР ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА ПУТОВАЊА У СИТУАЦИЈАМА ВАНРЕДНИХ ОКОЛНОСТИ У ШТА СПАДА И ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА (COVID-19) НА ПРОСТОРУ Косова и Метохије.

 Уплата – резервација на рачун удружења: 205 – 200011 – 97

Резервације и остале информације у вези путовања: 065 8215218

/0 Comments/by

6. Фестивал средњовековне музике МЕДИМУС 2021

Одржан је шести Међународни фестивал средњовековне музике Медимус у Атријуму Цркве Светог Спаса у Призрену 28-29. августа 2021.

Више информација о одржаном Медимус фестивалу можете пронаћи на MEDIMUSFESTIVAL !

/0 Comments/by

6. Међународни фестивал средњовековне музике МЕДИМУС – 2021 у Призрену

Последњег викенда у августу, тачније 28. и 29.08. на Велику Госпојину, одржаће се шести по реду Медимус фестивал средњевековне музике у Призрену.

Фестивал ће се одржати у атријуму цркве Светог Спаса у Призрену уз благослов епископа рашко-призренског Теодосија и уз подршку Министарства културе Републике Србије и Канцеларије за Косово и Метохију.

Првог дана Фестивала, по избору програмског директора Фестивала, Дарка Карајића, публици ће се представити Ансамбл Агиа и Ансамбл VisAntiqua. Док ће другог дана Фестивала публика имати прилику да чује Интернационални Ансамбл Медимус. Програм обе фестивалске вечери водиће глумица Марија Бергам.

На Медимус фестивалу до сада су наступали значајни светски музички уметници попут Дивне Љубојевић, Слободана Тркуље и Едина Карамазова.

Више информација о Медимус фестивалу можете пронаћи овде: 

Medimusfestival

Danas

Novosti

Facebook

/0 Comments/by

Данас се у Београду, на зграду Задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“

Косовскометохијски одбор Матице српске са задовољством обавештава да се данас, 22. априла 2021. године, након нешто више од 70 година, на зграду задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ на Теразијама, враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“.

Сима Андрејевић Игуманов је један од највећих српских добротвора и задужбинара чија Задужбина и данас, 139 година након његове смрти, остварује своју мисију, помаже школовање деце с Косова и Метохије и финасира рад Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Вршњак Првог српског устанка, рођени Призренац, Сима Андрејевић стекао је велики иметак и, оставши без директних потомака, оставио га је за школовање српске деце из Старе Србије. Био је власник Призренске богословије која ове године прославља велики јубилеј – 150 година рада. Тестаментом је 10. новембра 1880. године у Београду све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије. Нажалост, гроб овог великог добротвора, Симе Андрејевића Игуманова, и данас је у рушевинама манастира Светог Марка у Кориши, у околини Призрена (који су албански екстремисти порушили 1999. године) који се и две деценије касније из безбедносних разлога не сме обићи.

Стараоци Задужбине, на чијем челу су били први у црквеној хијерархији, митрополити, касније патријарси, потрудили да се на имању Симе Игуманова на Теразијама подигне нова зграда која је била достојна имена задужбинара и која је и тада, али и у будућности, обезбеђивала средства за испуњавање завета Симе Игуманова. Монументална палата је завршена 1938. године. На врху зграде била је скулпторска композиција, висока 3,5 метара, која је симболично представљала Симу Игуманова, сина Манојла, кћер Mагу и још три ученика.

Након Другог светског рата околности рада Задужбине су се промениле а познавалац историјата Задужбине Симе Игуманова, Јован Јањић констатовао је: „По завршетку Другог светског рата монументално здање Задужбине на Теразијама запало је за око новим комунистичким властима. По вољи им је била Игуманова палата, али не и мисија Задужбине Симе Андрејевића Игуманова, у славу Бога и корист српског рода. „Министарство просвете је одлучило да Задужбином Симе Андрејевића Игуманова управља Задужбински одсек Министарства просвете Народне Републике Србије а дотадашња управа Задужбине била је смењена (1946). Наизглед компромисно решење је нађено када се у земљу вратио патријарх Гаврило Дожић, дотадашњи старалац, и Задужбини је враћена аутономија (1947). Иако јој је формално враћена она није имала самосталност у раду. Нажалост, Задужбина Симе Игуманова је 1958. године национализована и проглашена друштвеном својином. Деценијама касније, 1990. године, обновљен је рад Задужбине а наредне године Задужбини је у власништво враћена Игумановљева палата.

Ничим изазвани, у ноћи између 10. и 11. августа 1950. године група скојеваца попела се на кров Игумановљеве палате, на Теразијама, у Београду, исекла и чекићима разбила скулпторску композицију „Сима Игуманов са сирочићима“.

Вајар др Зоран Кузмановић је израдио нову скулптуру која ће поново красити Игумановљеву палату. Овом свечаном тренутку присуствују: главни старалац Задужбине Његова светост патријарх српски Г. Г. Порфирије, ректор Призренске богословије „Свети Кирило и Методије“ са седиштем у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, министар спољних послова Никола Селаковић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

секретар Косовскометохијског одбора
др Александра Новаков

власништво фотографија: С. Којић и Ч. Јовановић

/0 Comments/by

Сто педесет година од оснивања Призренскe богословијe

Издање у оптицају од 10. марта, садржи марку номиналне вредности 27 динара, коверат првог дана (ФДЦ) и жиг, а штампано је у тиражу од 25.000 примерака.

Оснивање и почетак рада Српске православне богословије у Призрену (1871) најважнији је догађај у српској духовној, просветној и културној историји Старе Србије. Прва српска институција у Османском царству, основана након укидања Пећке патријаршије (1766), убрзо је постала средиште просветног и црквеног живота, а њени ђаци, потоњи учитељи и свештеници, кренуће у велику мисију обнове просвете и цркве. Нове снаге неговале су племенити карактер српског народа, чувајући древно црквено и културно наслеђе. Велики значај у оснивању и раду Призренске богословије имали су власник и ктитор школе Симеон Сима Андрејевић Игуманов, митрополит Михаило, кнежевски намесник Јован Ристић и руски конзул Иван Степанович Јастребов.

У стопедесетогодишњем раду ове школе непроцењиви допринос дали су многобројни часни ректори и професори. Призренска богословија подарила је српском роду тројицу патријараха (Варнаву, Гаврила и Иринеја), велики број епископа и клирика, просветних и националних делатника, књижевника и научника, како у отаџбини тако и широм васељене. Епископ рашко-призренски, и потоњи патријарх Павле, више деценија се старао о раду Призренске богословије. Дипломатске активности и мисија школе на размеђу сукобљених светова су посебно важни, као и страдања Богословије од албанских екстремиста 1999. и 2004. године, обнова рада у Нишу и у Призрену, у времену и околностима када такви напори представљају велики подвиг.

Рођени Призренац Сима Игуманов (1804–1882) бавећи се трговином стекао је велико богатство. Имајући љубав према свом роду и жељу да допринесе његовој просвети и образовању, све своје имање завештао је Призренској богословији и ученицима са простора Старе Србије. Основао је Задужбину која своју мисију остварује и данас. Пример родољуба и добротвора Симе Игуманова Призренца светли као звезда водиља нама и свим потоњим генерацијама.

Мотив на марки: портрет Симе Андрејевића Игуманова (Урош Кнежевић, Народни музеј у Београду), у позадини зграда Призренске богословије.

Стручна сарадња: др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске, по благослову епископа рашко-призренског Господина Теодосија, ректора Богословије.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

ПОЛИТИКА

/0 Comments/by
,

Обнова цркве Светог Николе (Рајкове) у Призрену

УЗ БОЖИЈУ ПОМОЋ,

СА БЛАГОСЛОВОМ ЕПИСКОПА РАШКО-ПРИЗРЕНСКОГ, ГОСПОДИНА ТЕОДОСИЈА,

ОДБОР ЗА ОБНОВУ СВЕТИЊА ПРИЗРЕНА JЕ ПОКРЕНУО ОБНОВУ

Црква Светог Николе је средњовековна властелинска црква, задужбина Рајка Киризмића. Саграђена је у првој половини 14. века, у призренском насељу Поток-мала. Рајкова Црква се помиње у Светоарханђелској хрисовуљи цара Душана. Приложио ју је, заједно са другим бројним црквама, својој задужбини, манастиру Светим Aрхангелима, и својој гробној цркви.

После пада Призрена под турску власт, 1455. године, Црква Светог Николе је полако губила значај, временске неприлике су оставиле трага а нарочито је пострадала 1795. године, када је и опљачкана, у походу скадарског паше Махмута Бушатлије. Прекрила је и затрпала земља и песак из воде из оближњег потока. Деценијама се за њу није знало. Приликом уређивања митрополитске баште 1857. године темељи Рајкове црква су откривени. Обнову цркве благословио је рашко-призренски митрополит, Мелетије. Призренци су је обновили 1857. године. Од 1857. године до јуна 1999. године, у храму Рајка Киризмића, служила се литургија на дан Светог Николе.

Кобне 1999. године, цркву су минирали албански екстремисти. Срећом, нису све мине експлодирале, те црква није до темеља разрушена. У годинама које су се низале постала је својеврсна депонија. Пре пар година успело се да се црква огради. Ретке Србе који овде дођу да се помоле, упркос страдањима дочекују фреске светаца, које вапе за обновом.

Рајкова црква је последња српска црква у самом Призрену која није обновљена.

Стога позивамо све добронамерне људе који желе и могу да помогну акцију хитног спасавања овог значајног споменика културе. Уплатом донације на рачун Црквене општине Призрен број: 205-171950-84, (позив на број: 19-12-2021), постајете обновитељ ове светиње и српског православног културног наслеђа Косова и Метохије.

ОБНОВИМО ЗАЈЕДНО, УЗ БОЖИЈУ ПОМОЋ И ПОМОЋ ДОБРИХ ЉУДИ,

РАЈКОВУ ЦРКВУ СВЕТОГ НИКОЛЕ! 

С ВЕРОМ И НАДОМ У ОБНОВУ СВИХ СВЕТИЊА ПРИЗРЕНА И ОКОЛИНЕ!

Одбор за обнову светиња Призрена

/0 Comments/by
,

Завршена обнова цркве Светог Пантелејмона у Призрену

Одбор за обнову Цркве Св. Пантелејмона у Призрену обавештава јавност да је, захваљујући приложницима, прикупљена потребна сума за обнову Цркве, да су окончани радови на обнови осим уређења енетеријера које је у току.

Црква Светог Пантелејмона из 14. века, која се налази се у Пантелији, у делу Призрена који је по цркви добио назив. Поред цркве је чесма коју је уредио један призренски занатлија и из које непрекидно тече вода. У својој историји више пута је девастирана од стране Османлија, а последњи пут од стране Албанаца, месеца марта 2004. године, и поред присуства јединице КФОР-а.

Због дивље градње у окружењу и небриге Министарства културе самопроглашене државе Косово, црква је била у доста тешком стању, притешњена дограђеним и новоизграђеним вишеспратним кућама, запуштена, прекривена коровом, озбиљно оштећена, а кров се урушио у унутрашњост цркве. Захваљујемо на правовременом одзиву приложника  који су показали јединство у намери да се залече тешке последице страдања ове цркве те да се на овом примеру покаже како саборношћу и јединством могу сачувати и обновити наше светиње.

/0 Comments/by

Одржан пети међународни фестивал средњовекове музике ,,Медимус“

Првог викенда октобра, одржан је пети међународни фестивал средњовекоевн музике ,,Мдимус“ у Призрену.  Фестивал који се традиционално одржава у атријуму Цркве Светог Спаса, овде године је одржан у порти манастира Светих архангела услед епидемиолошке ситуације.

Фестивал је почео 3. октобра уз невероватне гласове браће Теофиловић који су дочарали прохујале векове у порти манастира подигнутог 1352. године. Другог дана фестивала, 4. октобра наступио је ансамбл Медимус и хор и оркестар Богословије у Призрену ,,Свети Кирило и Методије“. Ансамбл Медимус, настао баш на овом месту, невероватном стваралачком енергијом самих чланова, и ове године је одушевио публику. Посебан печат оставио је хор и оркестар Богословије ,,Свети Кирило и Методије“  у виду локалног призренског музичког стварања и наслеђа које негују  наступајући широм Србије. Оба дана фестивала програм је водила драмска уметница Марија Бергам која је, поред вођења програма, говорила одабране текстове.

Ове године поред музике, вокалне уметности и глуме, имали смо прилике да присуствујемо и изложби слика ,,Јесен у Призрену“  насталих на Ликовној колонији која се одржава сваке године у организацији  Дома културе „Грачаница“, такође у манастиру Светих архангела код Призрена.

Фестивал организују Друштво пријатеља манастира Светих Архангела, Дом културе „Грачаница“, Фондација Свети архангели, а покровитељ је Министарство културе и информисања Републике Србије. Организацији су допринели и многи Призренци и они који се из љубави и потребе стално враћају у Призрен у учествују у културној и духовној обнови Душановог града.

/0 Comments/by

5. Међународни фестивал средњовековне музике МЕДИМУС

У Призрену од 03. – 04. октобра одржаће се 5. по реду фестивал средњовековне музике МЕДИМУС 2020.

Опширније на линку MEDIMUSFESTIVAL.COM

/0 Comments/by

Четврта Светоархангелска летња школа

Од  21. до 28. августа 2020. године одржана је четврта по реду Светоархангелска летња школа калиграфије у Призрену. Полазници школе, са простора читаве Републике Србије, провели су овај период у манастиру Светих Архангела код Призрена. Полазници су похађали часове калиграфије, српске историје и српске изворне музике, а у предаху иземђу часова забављали су се спортским играма по избору. Наставници који су марљиво радили са ученицима су учетиљица Вера Стојшић – Гашпаровски и професор Златко Стојановић. Последњег дана школе, полазницима су уручене дипломе и одржан је кратак културно – рецитаторски програм.

Ове године је школа одржана у складу са мерама за сузбијање пандемије, те су ученици били на прописаној дистанци, што их није спречило да се упознају и заволе. Растанак је био дирљив, осећајан са обећањима да ће се поново видети догодине на истом месту.

Неопходну подршку реализацији летње школе пружили су Министарство спољних послова – Управа за дијаспору, Канцеларија за КиМ, програмски Удружење војвођанских учитеља и учитељица Вера Стојшић-Гашпаровски из Новог Сада.

/0 Comments/by