Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена
ЗНАЧАЈ ПРИЗРЕНА КАО ПРЕСТОНОГ МЕСТА СРПСКЕ СРЕДЊОВЕКОВНЕ ДРЖАВЕ Штампа Ел. пошта

Цар Душан Силни

После добијања титуле цара 1346. године, Стефан Душан је имао више престоних места а међу њима био је и Призрен. Познате су осим у Призрену његове резиденције у Скопљу и Приштини. Скопље је важило за прву престону столицу, а одмах затим Призрен. Избор маста за подизање своје задужбине, манастир Св.Арханђела, у близини Призрена то потврђује.

Познато је да је Призрен и пре Стефана Душана важио за један од најзначајнијих градова у Србији, као седиште дубровачких конзула за целу Србију, важно трговачко и духовно место, али је након крунисања Стефана Душана за цара и господара Срба и Грка и тиме нагло порастао његов значај. Титула севастокнеза као знак дворског достојанства коју је имао(и која се помиње у време краља Милутина)управник Призрена, остала је и у то време.

Престони карактер Призрена утицао је на већи општи економски и привредни развој, пре свега трговине и занатства, а у урбано-архитектонском смислу на просторно проширење насеља и изградње објеката профане профане архитектуре различите намене, јачање тврђаве и појаву престоних резиденција. Престони карактер Призрена, извесно је имао је пресудан утицај  на одлуку Стефана Душана да у његовој близини сагради манастир, коме је издатим повељама осигурао и духовну премоћ над градском Епископијом. Сигурније је и боље чувана градска тврђава, нарочито након њеног проширења, утицала је на већу концентрацију страних трговаца али и властеле, који у њему живе и граде своје домове и задужбинске цркве. Каравански путеви до града, плодна поља, виногради и шуме, манастирска имања су под јачом контролом и безбеднији.

Престони карактер такође утиче да он и његов наследник, син, цар Урош бораве у насељу или у двору у Рибнику поводом важних државничких послова, питања од интереса за Призрен или на одмору. Историчари бележе да је цар Стефан Душан боравио у Призрену више пута. Према  М. Пурковићу који је користио написе о животу краља и цара Стефана Душана, краљ Стефан Душан је боравио у Призрену 30. септембра 1341, 19. маја 1343. године, а као цар 1. августа 1347. године и  29. априла 1348. године. Боравак краља Душана 30. септембра 1341. године није био у вези са манастиром Св.Арханђели, док су остала три боравка везана за подизање истог.

Душаново царствоУ повељи манастиру Cв.Петра Коришког, односно старцу Григорију (повеља носи датум 19. мај 1343. године), каже се да је Душан (тада краљ) дошао у Призрен,...обновити и с здати црк в манастир Краљевства ми“ Св.Арханђела. О боравку цара Душана у јесен 1347. године у Призрену сазнајемо из једног његовог писма Дубровнику, у коме се каже: quando la segnoria imperial venie a Presariu ud INCHARAR la sua acelesia de Santo Archangelo. С.М.Ненадовић сматра, а на основу тумачењ др Р. Грујића о зидању манастира Св.Арханђела, да је цар Душан још једном посетио манастир пре свопје смрти 1355. године.

О боравку цара Уроша у Призрену нема података, осим да је забележено његово присуство 1357. године. Тада је цар Урош након Државног сабора  у Скопљу у априлу исте године боравио у Призрену, том приликом је Дубровчанима у Призрену потврдио старе повластице.

 

 

 


Др Серафим Николић,

Призрен од средњег века до савременог доба

(урбанистичко-архитектонски развој)

Призрен, 1998

 

 
Банер
© 2017 Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Сва права задржана.
Joomla! је Слободан софтвер објављен под GNU/GPL Лиценцом. Free joomla layouts
Free joomla layouts designed by Lonex.