Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена

Призренска Богословија

Призренска Богословија

Сима Андрејевић Игуманов

Сима Андрејевић Игуманов

ФОТО ГАЛЕРИЈЕ

ПРИЗРЕН ЦАРСКИ ГРАД

Манастир Св. Архангела

Цркве и манастири
ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА(РУНОВИЋА) У ПРИЗРЕНУ

Ова стара црква Светог Ђорђа изграђена је на простору који је био празан. Около, и поред цркве, било је старо српско православно гробље све до 1866. године. Касније су зидани дућани, а гробље није било ограђено са јужне стране, па је у доба турске владавине гробље често било скрнављено од стране мухамеданаца. Петар Костић је писао да су у вези са тим  српске старешине биле приморане да се обрате Махмут паши Ротулу. Паша је имао обичај да каже : „ Ја сам ти и султан и владика и поп и хоџа и све“. Ипак је паша Србима изашао у сусрет.

Срби су оградили простор и том приликом  је искоришћено да се црква продужи четири-пет метара са западне стране. Новоизграђени простор служио је за крштавање новорођене деце и то је био простор за жене – Женска црква. Простор је одвојен решеткама од Мушке цркве. Дограђени наставак , после изградње нове цркве Светог Ђорђа је срушен.

Као што је претходно било речено у цркви Светог Ђорђа , задужбини браће Руновић, чувала се збирка од 37 календарских, престоних  и целивајућих икона. Међу њима најзначајније су: Света Петка(ХVII век), Христ Пантократор(друга половина ХVIII века), Свети Димитрије(почетак ХVII века), Свети Ђорђе(прва половина ХVII века), Цар Константин и Царица Јелена(прва половина ХVII века).

У ову цркву су чланови познате породице Кораћевих из Мамзи махале(Терзи-махале), који нису примили ислам, пренели књиге и друге предмете. Њихова црква Светог Николе (породична) у истоименој махали претворена је у џамију. На Триоду цркве Светог Ђорђа Руновића који је 1941.године изгорео у Народној библиотеци у Београду био је запис: Си Триод от цркве Коракевића Св.Николи в граде Призренеу Мамзи-махале. Писа поп Цветко в лето 1592“.

У овој цркви сахраљивани су неки митрополити Рашко-призренске епархије, виђенији свештеници и грађани-добротвори Срби Призренци. Митрополит Србин Јанићије рашко-призренски, који је 26. новембра 1818. године у Призрену сахрањен је у старој цркви Светог Ђорђа Руновића испред олтара. Познати митрополит рашко-призренски Партеније, пореклом са острва Самоса, познавалац грчког и турског језика, али не и српског, упућен је у Призрен 1849.године од Патријашије у Цариграду. Дошао је на дужност у Рашко-призренску епархију као митрополит после уклоњеног митрополита Игњатија. Када је митрополит Партеније сазнао да је у овој цркви сахрањен митрополит Јанићије Србин, наредио је да се надгробна плоча избаци и поломи. После шест месеци дође његова родбина из пећи, раскопа га, прелије му кости и опет закопа. Омфор на њему претопи и од сребра направи црквени тас ( дискос) који се чува у цркви Светог Ђорђа. Сима Андрејевић Игуманов 1871.године поставио је нову мермерну плочу на гробу митрополита Јанићија. Натпис је написао Илија Ставрић, тадашњи ректор Богословије, али је начинио грешку у датуму смрти – уместо 22. новембра ставио је 18. јул.

У цркви Светог Ђорђа Руновића, јануара 1906. године, сахрањен је и велики добротвор Призрена – Младен Угаревић.

 
ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

За време наше старе владавине рекао бих да ни један протопопијат ние био тако богат црквама као што је био призренски. Предање говори да је "у Призрену било онолико цркви колико је дана у години". У околини врло ретко је било села које није имало бар по једну цркву. Штавише, уколико се њихови трагови одржали, било је у појединим селима од 3-10 цркви. Где је било више цркви, оне су свакако биле породично - властелинске...

Петар Костић, историчар

 

ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

Црква посвећена Успењу Богородице позната под именом Богородица Љевишка је президана од темеља у нову цркву 1306/1307. године. Задужбина је краља Милутина.На месту те цркве је у IX веку била тробродна базилика са дрвеном кровном конструкцијом. Почетком XIII века је први пут обновљена, а Призренцима је дуго била позната као црква Свете Петке. Из периода XIII века сачуване су фреске са српским натписима: Богородица са Христом Крмитељем(Хранитељем) и композиције Свадба у Кани и Исцељење слепог. Друга обнова цркве је из 1307. године, од тробродне у петокуполну цркву. Главни архитекта протомајстор Никола и главни сликар протомајстор Астрапа градили су и живописали ову цркву. Откривен је натпис на луку изнад улаза о привилегијама цркве и уговор са градитељима. Црква Богородице Љевишке је опустела после сеоба Арсенија III Чарнојевића и Арсенија Шакабенте. Пре 1756. године претворена је у џамију и добила назив Атик, односно Џума-џамија. Тек 1912. године, после ослобођења Призрена, постаје поново хришћански храм. Те године назидано минаре делом је порушено, а у потпуности је уклоњено 1923. године. У новије време, 2004. године, у "Мартовском погрому" бива оскрнављена и упаљена. Тренутно се под надзором УНЕСЦО-а ради на заштити и рестаурацији цркве.

 
САБОРНА ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА

Саборна црква Св. Ђорђа у Призрену почела се градити 1855-1856. године када је после многих сметњи и подмићивања добијен турски ферман, а била завршена 1887, односно са звонаром тек 1903. године. У њој се данас чува икона Богородице Одигитрије из XV века која је донедавно чувана у цркви Св. Николе Рајкова, а првобитно припадала иконостасу Богородице Љевишке.

У цркву је после Првог светског рата (1922) пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајске цркве Апостола Петра и Павла из Сентандреје у Мађарској. Ово значајно дело српске барокне црквене уметности рађено је 1720. године. На иконостасу су престоне иконе Исуса Христа, Богородица са Христом, св. Јована Крститеља и св. Николе. У Саборној цркви је 1985. године пронађена значајна збирка српских рукописних и штампаних књига XIII, XIV, XV и XVI века, која је у неким несигурним временима новије историје била сакривена у звонику цркве. Ту су нађени: Пергаментно јеванђеље из XIII века, Триод и Октоих из XIV века, Типик Јерусалимски и Четверојеванђеље из XV века, четири јеванђеља из XVI века и штампане књиге из : Ободске, Грачаничке, Београдске, Влашке, Милешевске, штампарије Стефана Мариновића "от богохранимога Скадра" и Подгоричанина Божидара и сина му Виченца Вуковића - све из XVI века. У цркви се чува и петохлебница ,дар призренског мутавџијског еснафа из 1788. године. На звонику цркве су звона - поклони београдског добротвора Николе Спасића из 1903. године и краља Петра И Карађорђевића приликом ослобођења од Турака 17. октобра 1912. године.

 

 

 
ЦРКВА СВЕТОГ ЂОРЂА - РУНОВИЋ

 

Црква Св. Ђорђа Руновића налази се у дворишту призренске саборне цркве. За разлику од типа властеоских цркава она по свом облику припада типу породичних средњевековних црквица. Настала је у XV веку као задужбина браће Руновић. Црква је једноставне правоугаоне основе без кубета. У доба појачане исламизације српских села у околини Призрена током XVIII и XIX века у ову цркву су преношене многе књиге и иконе из цркава које су у поисламљеним селима биле запустеле, рушене или претваране у џамије. Тако је половином прошлог века у њој пронађено 30 књига писаних на пергаменту и папиру међу којима је био и поменик Богородице Љевишке из 1436. године који је 6. априла 1941. године изгорео у пожару Народне библиотеке у Београду. Уњој се и данас налази збирка од 37 престоних, календарских и целивајућих икона. Међу њима се истичу царске двери из XVI века. У цркви су пре десетак година пронађени делови ктиторског натписа Драгослава и Беле Тутић из 1332. године са њихове задужбине цркве Св. Николе, метоха манастира Дечана,који се налази у бившој Дечанској, сада у улици Миладина Поповића бр. 3.

Милан Ивановић

Призрен - црквени споменици XIII до XX века

 

 
«ПочетакПретходна12345СледећаКрај»

Страна 1 од 5
Банер
© 2018 Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Сва права задржана.
Joomla! је Слободан софтвер објављен под GNU/GPL Лиценцом. Free joomla layouts
Free joomla layouts designed by Lonex.

Подели на Фејсбуку

Подели ову страницу са другима на Фејсбуку