Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена

Призренска Богословија

Призренска Богословија

Сима Андрејевић Игуманов

Сима Андрејевић Игуманов

ФОТО ГАЛЕРИЈЕ

ПРИЗРЕН ЦАРСКИ ГРАД

Манастир Св. Архангела

Цркве и манастири
ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА

ЦРКВА СВЕТОГ СТЕФАНА

Краљ Милутин (1282-1321) је осим манастира св. Стефана у Бањској, своје задужбине намењене сопственом маузолеју, сазидао "и другују црков светааго првомученика и архидиакона Стефана у Призрену". Врхобрезнички летопис, писан 1650. године у манастиру св.Тројице-Врхбрезнице код Пљеваља, који се сада чува у Прашком музеју, бележи да је краљ Милутин у Призрену сазидао "митрополију (Богородицу Љевишку) и светаго Стефана". То исто потврђује и Руварчев и Други Софијски летопис и Родослов Ковиљској...и у Призрену митрополију и храм светог Првомученика Стефана". Цар Душан оснивачком повељом (1348-1353) својој задужбини манастиру св.Арханђела поред осталих дарује и цркву св. Стефана у Призрену и каже"и еште приложи царства мицркв св.Стефана с всем дворем и с земљом и с виногради и с млини и с врти и с пекиом ис овоштием и с чрнцима (калуђерима) и десет к иже јест приложило било  царство ми  болнице и с дворами". Из овог податка знамо да је тада постојала болница у граду која је за свој опстанак примала десетак од прихода.Сви доступни историјски подаци казују да је храм св.Стефана био у самом граду Призрену ,негде у околини катедралне цркве ,епископске столице Богородице Љевишке. По предању на рушевинама  св.Стефана била је саграђена џамија по доласку Турака. Данас нема ни ове џамије јер је срушена да би се на њеном месту саградила садашња градска тржница. На жалост, приликом ових радова нису извршена археолошка испитивања да би се ово предање проверило. Иначе, садашња градска тржница налази се у истој улици у непосредној близини Богородице Љевишке. Међутим, постој и друга могућност локације ове цркве.Године 1961. приликом копања темеља за нови хотел"Теранду", удаљен 100-200 м од Љевишке, грађевинари су наишли на темеље неке веће цркве и њену полукружну апсиду па преко ње фундирали зграду новог хотела не обавестивши благовремено Завод за заштиту споменика културе. Да ли су то били темељи Милутинове цркве св.Стефана или неке још старије византијске базилике није се могло установити. Но и без обзира на то јасно је да је у Призрену до Турске окупације постојала црква св.Стефана, заштитника владара из породице Немањића, коју је подигао краљ Милутин свакако после Богородице Љевишке за коју се зна да је подигнута 1307. године.

 

 

 
СТАРА ПРИЗРЕНСКА МИТРОПОЛИЈА

СТАРА ПРИЗРЕНСКА МИТРОПОЛИЈА

Зграда старе призренске митрополије са владичанском капелом налазила се педесетак метара југоисточно од Богородице Љевишке у дворишту једне турске куће. Руски конзул у Призрену Јастребов затекао је шездесетих година прошлог века зидине више здања чији су сводови још били очувани али зарасли у коров као и остатке кубета митрополитове капеле над којим су Турци од греда и дасака подигли Сахат-кулу са звоном. Трагови тих грађевина обрасли у жбуње и траву  и данас стоје у том дворишту.

 
ИСПОСНИЦА СВЕТОГ НИКОЛЕ

ИСПОСНИЦА СВЕТОГ НИКОЛЕ

Налази се у клисури Призренске Бистрице.У низу сликаних пећинских испосница које се ређају од града до комплекса манастира св. Арханђела свакако је најзначајнија и релативно најочуванија испосница св. Николе. Налази се на десној обали Бистрице, удаљена 1 км од града. Природна пећина је дотеривањем прилагођена облицима цркве. У стени су уклесане две нише за ђаконикон и проскомидију. Јужни отвор у стени је зазиђивањем претворен у прозор а западни је директним клесањем у стени претворен у засведени портал.Стена изнад пећине је окомита и висока 25-30м. Прилаз од пута из клисуре до пећине је такође клесан устени као стаза са наизменичним степеницама и стазицама.У пећини су видни остаци живописа у три зоне: стојеће фигуре у првој, допојасни ликови у другој и композиције у трећој зони. Фреске су јако страдале. Нема више очуваних сигнатура и записа.Фигуре,иако оштећених инкарната, високе и до 1,30 м, необично су живих покрета, позадина је тамноплава а црвене и жуте драперије сликане су у нијансама допадљивог колорита.Фреске су настале око 1350. године као и млађи слој фресака Испоснице Петра Коришког.

 

 
МАНАСТИР И ИСПОСНИЦА СВЕТОГ ПЕТРА КОРИШКОГ

МАНАСТИР И ИСПОСНИЦА СВЕТОГ ПЕТРА КОРИШКОГ

Испосница Светог Петра Коришког и рушевине цркве Свете Богородице налазе се седам-осам километара уз Коришку реку под планином Русеницом, на двадесетак километара од Призрена. Мало има историјских података о Петру Коришком који се у 13. веку продвизавао, „проводећи пустињачки живот“ у околини Призрена. Постојање пећинске цркве Светог Петра Коришког помиње се још за време краља Милутина, коју је приложио манастиру Хиландару, а потом у повељи краља Душана, од 9. маја 1343. године, у којој он прима на поклон од Старца Григорија цркву Св. Петра у селу Кориши, са имањем и библиотеком и одређује је за привремено боравиште митрополита серског Јакова, који ће у Душаново име руководити градњом Светих Арханђела на Бистрици, изнад Призрена. Старцу Григорију даје: „стару цркв светаго Петра пустиножитеља и чудотворца“. Црква Св. Петра помиње се и у општој Душановој даровној повељи Хиландару из 1348. У то време био је јако развијен култ чудотворца Петра Коришког. Поштујући га, цар Душан је, идући у лов овамо, најпре сам, а потом са женом Јеленом, сином Урошем и свитом, дошао у овај крај, негде између 1346. и 1355. и, „поклонивши се чудотворним моштима св. Петра“, даривао манастир имањима.

Свети Петар Коришки је умро у дубокој старости, а житије о њему је написао, око 1310. године, Теодосије Хиландарац. У науци фигурирају две различите године када су његове мошти пренете у пећинску цркву Манастира Црна Река, код Рибарића - 1572. и 1753. Зна се, међутим, да је манастир Св. Петра Коришког постојао све до 1760. године. Његов последњи игуман Нићифор сведочи да су, ферманом султана Мустафе ИИИ, преостале манастирске земље пренете у метох Манастира Светог Марка Коришког.

Село у коме се налазе Испосница и манастир у Средњем веку се звало Свети Петар. Тај назив сачуван је у турским документима све до 1876, кад је, по расељавању Срба у 18. и 19. веку, преовладао назив Кабаш, који су му натурили Албанци, као успомену на своје завичајно место у северној Албанији.

У оквиру манастирског комплекса до 1999. године били су сачувани остаци ћелије Испоснице Св. Петра Коришког, остаци цркве, монашких ћелија и појединих економских зграда. Најстарија је Испосница, природно удубљење у стени које је мало обрађено и претворено црквицу. У дну пећине је била и гробница Петра Коришког. У Испосници је остало само неколико квадрата живописа изведеног за живота св. Петра Коришког. Ове фреске спадају у најстарије примерке монументалног сликарства средњовековне Србије и јединствене примерке религиозног сликарства домаћих пустиножитеља.

Уз Испосницу је у 14. веку дозидана црква, чији остаци су све до 1999. године били највидљивији део манастирског комплекса. Живописана је 1350. године. Из тих година је и стамбени део манастира са ћелијама на неколико спратова и трпезаријом. Завод за заштиту споменика културе у Призрену је 1992. године радио на рестаурацији ове цркве.

Недалеко од овог манастирског комплекса, под стеном Чукаљ, су и рушевине цркве Свете Богородице, подигнуте у 14. веку, за које предање каже да ју је подигла сестра Петра Коришког.

 
«ПочетакПретходна12345СледећаКрај»

Страна 4 од 5
Банер
© 2018 Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена. Сва права задржана.
Joomla! је Слободан софтвер објављен под GNU/GPL Лиценцом. Free joomla layouts
Free joomla layouts designed by Lonex.

Подели на Фејсбуку

Подели ову страницу са другима на Фејсбуку