Чланци

,

Спасовдански дани у Призрену 2023

Са благословом Његовог Преосвештенства, Епископа рашко-призренског, Господина Теодосија, у организацији Друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ и ове, 2023. Године, одржана је манифестација «Спасовдански дани у Призрену», 24. и 25. маја 2023. године, уочи и на дан Спасовдана – градске славе Призрена. Манифестација се реализовала под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије, уз подршку Црквене општине Призрен и општине Призрен. Испред Дома Културе Грачаница манифестацији је присуствовао директор Живојин Ракочевић, а испред Друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена, председник Бојан Бабић.

Првог дана манифестације, 24. маја 2023. године у Призренској богословији, пред бројном публиком, представљене су значајне књиге проф. др Митре Рељић, „О појму и речи у језику књижевних стваралаца“, „Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“ и „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“. Уводну реч је дала проф. др Валентина Питулић а о значају ових књига говорили су проф. др Исидора Комадина, мр Живојин Ракочевић и ауторка.

После славске Литургије у Цркви Вазнесења Господњег, Светог Спаса у Призрену, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 25. маја 2023. године, коју је служио архимандрит Михајло, игуман Манастира Светих Архангела уз саслужење јеромонаха Исидора, проректора Призренске богословије и јереја Јована Радића, старешине призренске Саборне цркве Светог Ђорђа, у атријуму цркве је уследило сечење славског колача и њихова пригодна беседа. Овогодишњи славар била је Александра Спасић. 

Влаткa Миленковић сликарка из Деспотовца, отворила је манифестацију изложбом слика „Јесен у Призрену“ 2022. године са Ликовне колоније у Манастиру Светих Арханђела код Призрена и представила овогодишње ауторе: Ивана Карафиловског, Љиљану Глишовић, Биљану Вуковић, Лојзеа Калиншека, Јелену Милошевић и Ану Булатовић.

Потом је уследио музичко-поетски део програма у којем су наступиле вокалне солисткиње Вера и Неда Столић из Краљева, естрадни уметник, Призренац, Ранко Шемић, као и песникиње: Јасна Миленовић (Сремска Каменица) и Нада Хаџи-Перић (Призрен-Београд).

Програм је водила Снежана Бурсаћ из Дома Културе Грачаница.

На овом поклоничком путовању, путници су посетили Газиместан, ман. Грачаницу, Ново Брдо (тврђаву, Цркву Светог Николе, Црква Св. Богородице у селу Бостане), 6 цркава у Призрену, тврђаву Каљају, Призренску богословију, ман. Св. Архангели код Призрена, као и ман. Високе Дечане, Пећку Патријаршију и Гораждевац.

Координатор манифестације

испред Друштва пријатеља манастира

Св. Архангела код Призрена

Лела Марковић

,

Спасовдански дани у Призрену 2022

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског, Господина Теодосија, у организацији Друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 1. и 2. јуна 2022. године. Манифестација је организована под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије, уз подршку Црквене општине Призрен и општине Призрен.

После славске Литургије у Цркви Вазнесења Господњег,  Светог Спаса у Призрену, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 2. јуна 2022. године, коју је служио архимандрит Михајло, игуман Манастира Светих Архангела уз саслужење јеромонаха Исидора, проректора Призренске богословије и јереја Јована Радића, старешине призренске Саборне цркве, у атријуму цркве је уследило сечење славског колача коме су, са свештенством и верним народом, присуствовала њихова краљевска височанства принц Филип Карађорђевић са принцезом Даницом и принцом Стефаном. Затим се присутнима беседом обратио игуман манастира Св. Архангела, архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања истакао је да се као народ налазимо у овој години после сигурно једне од већих искушења у овом нашем савременом времену, у време актуелне пандемије, када смо осетили како је када смо затворени и одвојени једни од других. Игуман се захвалио Господу што је на ову славу са својом породицом дошао принц Филип Карађоревић, као и Патријарху српском, Господину Порфирију, на великој  пожртвованости и љубави коју сведочимо, као и новој енергији, коју је Господ дао после пандемије, а коју Патријарх користи на прави начин и дочекује све вернике отворених врата. Игуман се осврнуо на живот на Косову и Метохији и велике напоре Владике Теодосија и Епархије рашко-призренске да се живот Цркве и српског народ на просторима Косова и Метохије одржи, нагласивши да смо сведоци колико је велики домаћин Свети Стефан Дечански према свима који му дођемо да му се поклонимо и који нас све љуби, те да су светиње Косова и Метохије  уточишта где се људи напијају благослова Господњег. Игуман је истакао да није важно колико нас има, да је важно да славимо Бога и служимо службе, да се радујемо једни другима. Све што се десило је последица нашег немара, заслужујемо много горе по својим делима, и да Господ хоће да суди по делима свашта би нам са неба падало, међутим, неизмерна је љубав Господња и благодат која нам се даје, зато је ово савршено место, савршен дан. Игуман је позвао присутне на пост, молитву, богослужење, радост и љубав према ближњима и онима који су друге вере, боје коже, јер је сам Господ то заповедио, такође и на захвалност и поверење Богу који ће све најбоље уредити. „Доказ тога је и ова данашња слава посебна и како Господ брине о својим ученицима, као и да показао, узневши се на Небо, где је Њему место и како Му је било међу људима“.

Присутнима је у име Призренске богословије као овогодишњег славара, поздравну реч упутио заменик ректора призренске богословије, јеромонах Исидор (Јагодић).

Принц Филип Карађорђевић је отворио манифестацију СПАСОВДАНСКИ ДАНИ У ПРИЗРЕНУ речима: „Сваки Србин има један важан задатак пред собом, а то је да не одустане од једне важне одбране, а то је борба против заборава. Косово и Метохија су света српска земља и док су у мислима и у срцима српског народа никада неће бити изгубљени.“ Притом је истакао наду да ће се на простору Косова и Метохије наћи прихватљиво решење за све стране, додао да пред собом има важан задатак – борбу против заборава и честитао организаторима манифестације. Као потомак Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, осветника и ослободиоца Косова, част ми је и задовољство да Спасовданске дане прогласим отвореним“ рекао је принц Филип.

На почетку манифестације, др Александра Новаков је отворила изложбу слика „Јесен у Призрену“ 2021. са ликовне колоније у Манастиру Светих Арханђела код Призрена речима: «Средњовековни светоархангелски градитељи Петрош, Војислав, Срдан, Нос и Војихна, онострано, с пажњом прате рад седам еминентних сликара који стварају у Душановом граду, подстакнути вандалским разарањем, али инспирисани вечношћу и жељом да се опстане тамо где готово ни српски камен на камену 2004. није опстао. У ванвременским призренским Aрхангелима, првих новембарски дана минуле године, се стварало уз нестварни мир у себи и уз благослов сенки заборављених предака. И створило се, 13 платна која су ту пред нама, да нам покажу или утврде пут.» Затим је појединачно представила ауторе и изложена уметничка дела Слободана Ракића, Дуњу Карановић, Мирослава Шавелића, Звонимира Јанцића, Новака Демоњића, Весне Петровић,  Бојана Савића.

Потом је уследио музичко-поетски део програма на чијем почетку и крају је наступила вокална солисткиња Милица Досковић из Зрењанина. Милица Досковић је вођа три хора при храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину и чланица хора Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. У њеној пратњи наступио је део састава Родионов: Олгица Ракић, дипл. инжењер електротехнике и професор разредне наставе, која је своју емоцију пренела кроз звуке лауте, хармонике, перкусија и пратећег вокала и Зоран Слијепчевић, инжењер текстилне индустрије и ткач, који је прожео живописне боје музике кроз перкусије. Заједно су извели косовску песму Уснила је дубок санак, две призренске песме: Удаде се Јагодо и Маријо, ћеро мори, као и две ауторске  Породица вреди злата и добро познату широј публици Не дам.

Песник Милан Гајић рођен 1992. године у Приштини, од 1999. године са породицом расељен у Крушевац. Дипломирао на Правном факултету у Београду, запослен у Народној банци Србије. Аутор је три књиге поезије: “Идила се у сну снила”,  “Идилични списи слободе” и “Богу и Србији”. Благодаран Богу и прецима, пева о Косову и Метохији које носи у срцу и којима се враћа. Физички рођен у Приштини али духовно у Призрену, како је рекао, присутнима се представио поезијом из своје књиге Богу и Србији..

На крају програма присутнима су се, у име Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена, обратили координатори Александра Спасић и Лела Марковић,речима даслава Призрена симболично указује на Вазнесење Призрена и његово вековно уздизање из пепела упркос свим његовим страдањима, као и да су обновљене готово све православне светиње у граду Призрену те да се очекује обнова и последње, Цркве Св. Николе (Рајкове), за коју су заједничком акцијом прикупљена средства, те да обнављањем светиња обнављамо себе.

Програм је водио Александар Гуџић. На овом поклоничком путовању путници су посетили Газиместан, ман. Грачаницу, Цркву Богородичиног Ваведења и Цркву Светих Флора и Лавра у Липљану, 6 цркава у Призрену, тврђаву Каљају, Призренску богословију и ман. Св. Архангели код Призрена, ман. Високе Дечане и ман. Пећку Патријаршију.

,

Спасовдански дани у Призрену 2019

У организацији Косовскометохијског одбора Матице српске, Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 5. и 6. јуна 2019. године. Манифестација је одржана под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије.

Уочи Спасовдана програм је започео у свечаној сали Призренске богословије ,,Св. Кирило и Методијеˮ химном Србије ,,Боже правдеˮ коју је извео Хор ,,Цар Душанˮ из Штрпца под руководством Александре Спасић, уз пратњу Немање Симића на гитари. Сабрање, које се одржава по благослову Његовог преосвештенства епископа рашко-призренског господина Теодосија, беседом је отворио игуман манастира Св. архангела архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања рекао је да је ово пета година за редом како се у присуству расељених Призренаца и Срба са Косова и Метохије, али и из других делова Србије, прославља Спасовдан и да окупљени око светиња прослављају живога Бога и тако наслеђују вековну праксу предака који су подигли ове светиње и са муком одржавали у своје време. Додајући да је манифестација коју отвора наставак борбе за очување наших светиња и за очување Косова и Метохије, рекао је: „Ми овиме не пркосимо ником, али се боримо да се не заборавимо и да се српско име, српске светиње и српске цркве не заборавеˮ. У наставку програма представљене су три књиге. О књизи Ненада Љубинковића Од Косовске битке до косовске легенде говорио је уредник издања др Бранко Златковић. Констатовао је да је професор Љубинковић аутор који је сасвим посвећен теми Косова и који је учинио огроман напор да око конкретног историјског догађаја, аргументовано, систематски и поуздано говори о чињеницама и подацима о Косовском боју и легендама које су испеване о овом догађају. „Љубинковић је у овој књизи на препознатљиво занимљив начин начинио синтезу и складан мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском боју, који су у сложеном процесу творбе и сублимације формирали слојевит феномен који често називамо косовском легендом, а понекад и косовским митом. Књига је заправо мозаик од разноврсних знаних и незнаних чињеница, извора и података о Косовском бојуˮ, рекао је Златковић.

О зборнику радова Сарић, светлост, стварање, страх, посвећеном делу истакнутог књижевног ствараоца Петра Сарића, говорио је књижевни критичар Жарко Миленковић. Он је казао да је Петар Сарић најбољи српски прозни писац на Косову и Метохији и један од најзначајнијих савремених српских писаца. „Литерарни свет Сарићевог дела је свет његовог родног краја, те су његови ликови архетипски одређени између зле коби порекла и немогућности искорака напред. У центру пажње су му углавном женски ликови, којима је борба са патријахалном средином знатно отежана.ˮ Миленковић је између осталог рекао да је један од најважнијих мотива у делу Петра Сарића страх, исконски страх, страх од других и страх од себе. У зборнику је, по речима Миленковића, представљен резултат истраживања књижевних проучавалаца из Новог Сада, Косовске Митровице, Крагујевца и Грачанице, који су посветили пажњу Петру Сарићу и свим жанровима којима се он бави, поезији, приповеткака и писмима, а највише пажње припало је роману.

Књижевник и писац Петар Сарић је пробраним речима, топло и приповедачки, казао да је неколико година провео у Призрену као професор и додао: „И силазећи данас са Шар планине и пролазећи испод Љуботена, најлепшег шарпланинског врха који не силази с неба, мени се чинило да нисам силазио него да сам се пео уз Љуботен право на небо. Тако се путује кад се путује у Призрен. И све док тако осећамо Призрен, док тако ми носимо у својој души то о Призрену и не само о Призрену него и о себи самима, сигурно је да ћемо догодине већ поново, а и пре, бити у њему, да је он и наш и да само тако не можемо изгубити ни Призрен ни себеˮ.

О књизи и изложби др Александре Новаков Српске светиње Шар планине, Призрена и околине говорио је мр Живојин Ракочевић. „Овде ћемо се срести са фотографијама које раде различити људи од игумана Михаила, Александре, ђака Богословије и то је једна од радости и специфичности изложбе коју ћемо погледати, која је међу корицама ове драгоцене књиге. Суштина је да су ове фотографије и ови, да кажем, медаљони у овој књизи заправо позив на улазак и сусрет са храмом и позив на то да ви отворите та врата да нешто више научимо, да на једном ширем, популарнијем плану тако научно знамо шта имамо и шта бисмо могли да проучавамо и у ком правцу се то може развијати. Много тога смо прећутали у овој књизи, из сасвим важних и оправданих разлога, али то ћутање ове књиге и оно што није у њој је позив за вас да дођете и отворите та вратаˮ, констатовао је Ракочевић.

У свом обраћању окупљенима у Богословији др Александра Новаков је казала да је њена радост вишеструка: прво што постоји такав један културни водич у којем је место нашло педесет и пет светиња са овог малог простора, насталих у периоду од 13. до 21. века, затим сазнање да није срушена Црква Св. Василија Великог у Горњој Србици, а да се и у 21. веку граде цркве на сасвим новом земљишту, какав је случај са Црквом Св. Стефана на Брезовици.

На Спасовдан 6. јуна 2019. године, након литургије у Цркви Св. Спаса, настављен је програм у атријуму цркве. Представљена је књига проф. др Валентине Питулић „Саздаде се бела црква: Српско народно стваралаштво са КиМ“. О књизи су говорили проф. др Бошко Сувајџић и мр Јован Пејчић. Отворена је изложба слика „Јесен у Призрену“ са ликовне колоније одржане у манастиру Св. архангела Михаила и Гаврила 2018. године. Изложбу је отворила др Соња Јерковић, архивски саветник. У уметничком делу програма учествовали су Војислав Спасић и Мушки вокални састав „Авиа Архангелиˮ из Крагујевца. На крају програма завршну реч изговорили су проф. др Валентина Питулић, председник Косовскометохијског одбора Матице српске, и Бојан Бабић, председник Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена. У овом поклоничком путовању чланови Косовскометохијског одбора Матице српске и остали путници посетили су цркве и манастире: Грачаницу, Цркву Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи, Цркву Св. Николе у Штрпцу, 11 цркава у Призрену, Дечане, Будисавце, Девич и Бањску.

,

Спасовдански дани у Призрену 2018

Манифестација Спасовдански дани у Призрену реализована је 16. и 17. маја 2018. године у Призрену благословом епископа рашко-призренског госпдина Теодосија, а под покровитељтвом Канцеларије за Косово и Метохију и општине Призрен. Спасовдан је слава Цркве Светог Спаса, те је 17. маја одржана Славска литургија у Цркви Светог Спаса. Поред литургије, ова манифестација је многобројној публици понудила разноврстан културни програм, од песме, беседе, књижевности, сликарства, изложбе фотографија до простог срчаног разговора са пријатељима и уживања у подножју Шар планине.

  А зашто људи ову манифестацију сматрају важном и шта је циљ нашег окупљања сваке године, неколико речи организатора, учесника и гостију, издвајамо овде:

Након тога погледајте фотографије и текстове који су испратили ову, четврту по реду, манифестацију.

,,Основни концепт оваквих окупљања јесте да развијемо културни пункт у већ развијенијим симболима. Призрен је огроман симбол, ми силазимо у његове темеље, правимо овакве догађаје и интерпретирамо оно што ми стварамо, оно што је модерно и оно што је садашњи тренутак. Тако се садашњи тренутак укључује у живот, симбол, укључује се у вриејеме и вјечност.“

Живојин Ракочевић,

директор Дома културе Грачаница

,,Ми смо изузетно задовољни због масовности овог догађаја, доста људи је дошло, програм тече како треба, видимо да су људи задовољни и то је оно што нама даје знак да је све онако како би требало да буде“

Бојан Бабић,

председник Друштва пријатеља манастира Светих Архангела

,,Желимо да овековечимо значајне личности које су дале свој велики допринос, не само граду Призрену, него и рашко-призренској епархији, али и Старој Србији и Македонији“ историчарка,

доктор Александра Новаков

„ПОЛИТИКА” У ПРИЗРЕНУ

Oд Душановог царског града до „престонице Косова”