Изградња

Манастир Свети Архангели подигнут је на месту једне старије цркве, а грађен је од 1343. до 1352. године, као задужбина цара Душана. Како и приличи монументалној задужбини најмоћнијег балканског владара оног доба, у њему је живело око двеста монаха са првим игуманом, блаже-ним митрополитом Јаковом, који се старао о изградњи манастира. Манастирска добра простирала су се од Шарпланине до Јадранског мора. Цар је оснивачком повељом Светим Архангелима поклонио 93 села, рудник гвожђа у Топлици, плодну земљу и винограде. Приходи од богатог призренског трга припадали су манаситиру, уље је стизало из Бара, а риба из Скадарског и Плавског језера. Међу мајсторима који су повељом даровани манастиру налазе се и зидари Петрош, Војислав, Срдан, Нос и Војихна, за које се сматра да су учествовали и у његовој изградњи.

У главној манастирској цркви сахрањен је цар Душан, а помирење Српске цркве и Цариградске патријаршије, које се догодило у манастиру, најзначајнији је догађај након Душанове смрти..Историчар Константин Јиречек пише да су 1375. године, после измирења српске и грчке цркве, изасланици обеју цркава одржали службу на гробу цара Душана и скинули анатему са њега, цара Уроша и патријараха Јоаникија и Саве. Једно време је у манастиру боравио свети Јефрем, српски патријарх у време Косовског боја.

У периоду након доласка Турака на Балкан, о животу манастира нема много података. Падом Призрена 1455. године, манастир је заузет и оштећен. Ретки исто-ријски извори и археолошка истраживања казују да читав комлекс пропада, а од друге половине 16. века почиње његово темељно рушење. Цркву је потпуно порушио Синан паша, а материјал са уништеног манастира користио је 1615. године за изградњу своје џамије у Призрену. Напуштен, сравњен са земљом и засут плавином, споменик је у таквом стању остао три века. За све то време, народ га никада није изгубио из памћења. И у тим смутним временима на руше-винама су се окупљали Срби два пута годишње, о летњем и јесењем Светом Архангелу, чувајући средњовековну традицију о сабо-рима у Призрену, од којих су се два одржа-вала и тада у архангелском манастиру.

Др Радослав Грујић је 1927. године извршио обимна истраживања и откопавања манастира, а нађени материјал пренео је у данашњи Археолошки музеј у Скопљу. После Другог светског рата, седамдесетих година прошлог века, обављени су обимни конзерваторски и рестаураторски радови, тако да су заштићени темељи и делови зидова.