Саборна црква Св. Ђорђа у Призрену почела се градити 1855-1856. године када је после многих сметњи и подмићивања добијен турски ферман, а била завршена 1887, односно са звонаром тек 1903. године. У њој се данас чува икона Богородице Одигитрије из XV века која је донедавно чувана у цркви Св. Николе Рајкова, а првобитно припадала иконостасу Богородице Љевишке.

У цркву је после Првог светског рата (1922) пренет иконостас Ћипровачке-Светониколајске цркве Апостола Петра и Павла из Сентандреје у Мађарској. Ово значајно дело српске барокне црквене уметности рађено је 1720. године. На иконостасу су престоне иконе Исуса Христа, Богородица са Христом, св. Јована Крститеља и св. Николе. У Саборној цркви је 1985. године пронађена значајна збирка српских рукописних и штампаних књига XIII, XIV, XV и XVI века, која је у неким несигурним временима новије историје била сакривена у звонику цркве. Ту су нађени: Пергаментно јеванђеље из XIII века, Триод и Октоих из XIV века, Типик Јерусалимски и Четверојеванђеље из XV века, четири јеванђеља из XVI века и штампане књиге из : Ободске, Грачаничке, Београдске, Влашке, Милешевске, штампарије Стефана Мариновића „от богохранимога Скадра“ и Подгоричанина Божидара и сина му Виченца Вуковића – све из XVI века. У цркви се чува и петохлебница ,дар призренског мутавџијског еснафа из 1788. године. На звонику цркве су звона – поклони београдског добротвора Николе Спасића из 1903. године и краља Петра И Карађорђевића приликом ослобођења од Турака 17. октобра 1912. године.