Налазила се на месту садашње католичке цркве св. Богородице у западном делу града код данашње зграде гимназије. Краљ Драгутин (1276-1281), повељом која се чува у манастиру Хиландару, приложио је између бројних села и цркава „и у Призрене цркв Св. Димитрија что ест имала испрва она света црквa или виногради, или ниве, или млини и људе…“

Око 1308. године краљ Милутин је призренску цркву Св. Димитрија заједно са селима и људима приложио пиргу манастира Хиландара. Цар Душан је приликом похода Светој Гори и Хиландару 1348. године потврдио све поклоне иправа који су манастиру дали његови претходници и са своје стране додао „још и више“ вративши му „и у Призрене цркв Св. Димитрија“ са селима. О даљој судбини цркве не зна се све до 1855,после Кримског рата 1853-1856, вођеног између Турске, Француске и Енглеске на једној и Русије на другој страни, којој су посредством Аустрије диктирали мир. Српска црква св. Димитрија остала у „запустенију“, посредством свемоћне Француске отета је тада од Срба и додељена призренским католицима који су на том месту подигли своју цркву св. Богородице…

Милан Ивановић

Призрен – црквени споменици XII до XX века