СПАСОВДАНСКИ ДАНИ

Атријум Цркве Светог Спаса

24 – 25. мај 2017

Изложба фотографија

Призренски времеплов

(фотографије старог Призрена с краја 19. и почетком 20. века)

Ауторка
Александра Новаков

Друштво пријатеља манастира Свети Архангели код Призрена почев од 2015.године организује манифестацију „Спасовдански дани у Призрену“, чији је централни догађај Спасовдан – слава града Призрена.

У оквиру ове дводневне манифестације која се одржава у Атријуму цркве Светог Спаса у Призрену одвија се богат културни програм.
Манифестација је подржана од стране Општине Призрен, Канцеларије за Косово и Метохију и Дома културе Грачаница.

Призрен је један од најстаријих градова на Балкану који је сачувао своју
аутентичност – готово до краја 20. века.
Питамо се у каквом су амбијенту наши преци живели у Призренус краја 19. и почетком 20. века, градићу хетерогеном по нацијама и вери, хомогеном по менталитету. Призрен је био средиште Рашко-призренске митрополије, краће време био је и престоница Косовског вилајета. У њему су столовали конзули Аустро-Угарске, Русије, Енглеске и Италије.Као богата трговачка варош био је повезан са Београдом, Сарајевом и Скадром. Призренци су били познати по пушкарским радњама, по извозу вина и ракије и по разним занатима. Занатлије су се удруживале у еснафе, моћна удружења. У граду су живеле веома имућне српске породице.Призренци су још у 18. веку имали Црквено-школску општину, која је била носилац читавог црквеног, културног и просветног рада и била њихово уточиште. У граду је радило више основних школа. Прву женску школу отворила је Анастасија (Наста) Димитријевић 1836. године, а 1871. године почиње са радом Богословија, као прва српска средња школа у Османском царству, која је била национално средиште и својеврсни српски конзулат. Срби су овде имали добротворе Димиша, Игуманова, Угаревића али и новчани завод, банку, која је бринула о економском напретку Срба.
Током 19. века формирана су друштва: „Друштво Светог Саве” (1880), прво певачко друштво – „Свети Урош” (1885), омладинско „Друштво Света Недеља” (1906), Соколско друштво „Душан Силни” (1910). Основан је и пододбор „Друштва Књегиње Љубице”, као и Женско добротворно друштво „Српкиња” (1905).

У таквом амбијенту живели су призренски Срби, груписани с леве стране
Бистрице, збијени на падинама брдовитог дела града у Поткаљаји, Потокмали и Пантелији. Живели су такорећи у музејским условима у узаним и стрмим улицама у својим кућама из 19. века и у 20. веку. Амбијент, као ни начин живота, није промењен од турског времена. Време као да је стало и утицало на њих да живе патријархалним и затвореним начином живота. Били су познати по оданости својој вери, моралном животу и поносу што живе у том значајном граду.
Ми негдашњи становници Призрена желимо да запамтимо Призрен из времена славе, када су наши преци у њему живели. Доиста, у туђој држави у Османском царству, али су се образовали, стварали, били важан економски и социјални сегмент овог града.
Желимо да оживимо панораму града, чланове разних друштава, стамбене објекте, личности, догађаје… А како другачије него помоћу остатака прошлости, у нашем случају фотографија. Мало има породичних фотографија…. нестале су нетрагом. Срећна околност је што су фотографије града Призрена сачуване и похрањене у многим институцијама културе широм Србије. Оне без речи говоре о богатом културном наслеђу и његовим знаменитостима и подсећају нас на једно време којег више нема али ће заувек остати у нашим срцима.
Фотографије, посматране као „огледала која се сећају“ како их је назвао Едмон Абу, у светлу историјских чињеница добијају једну другу димензију. Оне нису само документ, већ и историјска драгоценост. На фотографијама, на том чудесном „комадићу хартије“ наставља да живи град који нестаје у новом руху…
Најстарија фотографија на овој изложби је цртеж који датира из средине 19. века. Настао је 1863. године приликом посете Призрену словенофилки Мјур Макензи и Аделине Ирби, српских добротворки. Објављен је у њиховој књизи Путовање по словенским земљама Турске у Европи, Београд 1868. Велики број фотографија Призрена начинио је Михаило Ристић (1864-1925), српски дипломата у Османском царству. Фотографисао је из зграде Руског конзулата(данашње епископије).
Кроз ову изложбу желимо да саберемо и овековечимо што више фотографија и чувамо памћење на неко давно прошло време.

Попис фотографија

1. Цртеж Призрена (1863)
извор: Мјур Макензи, Аделине
Ирби, Путовање по словенским
земљама Турске у Европи, Београд
1868.

2. Црква Светог Ђорђа (1897)
власништво:
Историјски музеј Србије
фотограф: Михаило Ристић

3. Куће преко пута Саборне цркве
Светог Ђорђа (1897)
власништво: Архив САНУ, Београд
фотограф: Михаило Ристић

4. Призренски кровови, у позадини
Богородица Љевишка као џамија, са
минератом (1897)
власништво: Архив САНУ, Београд
фотограф: Михаило Ристић

5. Зграда Богословије (крај 19. века)
власништво: Архив САНУ, Београд

6. Ученици основних школа враћају се са
Каљаје (крај 19. века)
власништво: Архив САНУ, Београд

7. Неспутана Бистрица (1914)
извор: Gazdasagi Ismerteto, Призрен, Budapest,
1914.

8. Неспутана Бистрица 2 (1914)
извор: Gazdasagi Ismerteto, Призрен,
Budapest, 1914.

9. Српчад из околине Призрена (око 1890)
извор: Календар Орао

10. Призренска српчад (око 1890)
извор: Календар Орао

11. Девојка у призренској ношњи
(1904)
власништво: Архив САНУ,
Београд

12. Млада Призренка у антерији (1904)
власништво: Архив САНУ, Београд

13. Први одбор Женског друштва „Српкиња“,
Призрен 1905.
власништво: приватна архива породице
Патрногић, Београд

14. Српско омладинско друштво „Света недеља“ (1906)
власништво: Педагошки музеј, Београд

15. Војска Краљевине Србије,
санитет, испред школе
Младен Угаревић (1912)
порекло: приватна колекција

16. Старо језгро града,
Поткаљаја, након ослобођења
(1912)
власништво: Архив Србије,
Београд

17. Поглед на тврђаву Каљају (20. век)
власништво: Народни музеј, Београд

18. Поглед на стари камени мост (20.
век)
власништво: Народни музеј, Београд

19. Слава обућара у
Призрену – Свети
Спиридон, испред ОШ
„Младен Угаревић“ (1936)
власништво: Приватна
архива Мирољуба Д.
Марковића, Призрен

20. Призренско певачко друштво
царУрош (1930)
власништво: Векослав А. Станковић,
Милорад Долашевић, Културно
уметничко друштво „Будућност“,
Призрен 1986.

21. Грађанство Призрена
поред каменог моста (20.
век)
порекло: непознато

22. Велики платан на
Марашу (20. век)
порекло: Нова искра

23. Улица у Поткаљаји, (20. век)
власништво: Фонд Фото-докумената
Народне библиотеке Србије, Београд

24. Улица у Поткаљаји (20. век)
власништво: Фонд Фото-докумената Народне
библиотеке Србије, Београд

25. Мостови Призрена (20.
век)
порекло: Нова искра