За време наше старе владавине рекао бих да ни један протопопијат ние био тако богат црквама као што је био призренски. Предање говори да је „у Призрену било онолико цркви колико је дана у години“. У околини врло ретко је било села које није имало бар по једну цркву. Штавише, уколико се њихови трагови одржали, било је у појединим селима од 3-10 цркви. Где је било више цркви, оне су свакако биле породично – властелинске…

Петар Костић, историчар

ЦРКВА БОГОРОДИЦЕ ЉЕВИШКЕ

Црква посвећена Успењу Богородице позната под именом Богородица Љевишка је президана од темеља у нову цркву 1306/1307. године. Задужбина је краља Милутина.На месту те цркве је у IX веку била тробродна базилика са дрвеном кровном конструкцијом. Почетком XIII века је први пут обновљена, а Призренцима је дуго била позната као црква Свете Петке. Из периода XIII века сачуване су фреске са српским натписима: Богородица са Христом Крмитељем(Хранитељем) и композиције Свадба у Кани и Исцељење слепог. Друга обнова цркве је из 1307. године, од тробродне у петокуполну цркву. Главни архитекта протомајстор Никола и главни сликар протомајстор Астрапа градили су и живописали ову цркву. Откривен је натпис на луку изнад улаза о привилегијама цркве и уговор са градитељима. Црква Богородице Љевишке је опустела после сеоба Арсенија III Чарнојевића и Арсенија Шакабенте. Пре 1756. године претворена је у џамију и добила назив Атик, односно Џума-џамија. Тек 1912. године, после ослобођења Призрена, постаје поново хришћански храм. Те године назидано минаре делом је порушено, а у потпуности је уклоњено 1923. године. У новије време, 2004. године, у „Мартовском погрому“ бива оскрнављена и упаљена. Тренутно се под надзором УНЕСЦО-а ради на заштити и рестаурацији цркве.