Петар Костић, Листићи из даље и ближе прошлости

Допринос Костићевог дела је утолико већи јер је он објавио или искористио историјске изворе који су неколико деценија након тога неповратно нестали. Зато су ови радови једини извор за читав низ историјских догађаја и процеса и без њих би било врло тешко, ако не и немогуће, историографски обрађивати прошлост Старе Србије на размеђу 18. и 19. века.
Највише пажње Костић је посветио Призрену, третирајући друштвене, етнографске, политичке и лексичке особености овог града и његове ближе околине. Без његових радова историографија, антропологија и србистика биле би ускраћене за приказ многих сегмената живота српске заједнице у Призрену у последњим деценијама османске власти. Костић је осликао српске призренске обичаје приликом веридбе, просидбе и свадбе, описао начин прослављања крсне славе, записивао пословице, загонетке, бројалице и обредне песме и тако оставио значајне етнографске и лексикографске изворе за проучавање културне баштине метохијских Срба. Значај Костићевих радова за српску науку, као и значај његове личности за српску културну баштину уопште, је огроман.