Град Призрен
Царски град.
Град у јужном делу делу простране Метохијске котлине и у непосредној близини са долином Белог Дрима којом је повезан и са морем. У византијским изворима помиње се као Приздријана. Византијски историчар Јован Скилица казује да га је македонски владар Самуило (976-1014) заузео заједно са Тетовом, Скопљем, Липљаном и другим градовима. У повељи византијског цара Василија II помиње се 1019 године Призренска епископија.
Велики жупан Стефан Немања освојио га је привремено 1189/1190. године да би га његов син Стефан Првовенчани око 1214. године коначно припојио српској средњевековној држави. Од тада Призрен се нагло развијао и постао један од првих међу малобројним градовима средњевековне Србије. Његово економско јачање пада нарочито у време краља Милутина и царева Душана и Уроша где је повремено бивала и њихова престоница. Економски снажан Призрен је тада ковао и свој посебан новац „Призренски динар“. У њему су четири пута годишње одржавани сајмови. Као заштитник града сликан је 1308/9. на првом јужном ступцу у Богородици Љевишкој Исус Христос означен као чувар Призренски. Путописци га називају „царски град“ и „царска престоница“ а српска народна епска песма „српским Цариградом“.
После смрти цара Уроша држао га је краљ Вукашин до 1317. године, а потом Ђурђе Балшић од 1372. до 1376. године. У турске руке пао је после Новг Брда 1455. године. После аустријског слома и велике сеобе под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем 1690. године летописац је записао да је Призрен тако опустео да на његовим трговима расте толика трава да је „косци косе“. Срби Призренци су у Будимском магистрату у XVII и XVIII веку уписани као познати трговци, општински „бирови“, занатлије и војна лица. У XIX веку у Призрену су постојали конзулати Русије, Аустрије, Енглеске и Италије.
17.октобра 1912.године ослободила га је од Турака српска војска. За време Првог светског рата био је окупиран од бугарске војске а за време Другог светског рата од немачке и италијанске војске и под њиховим туторством прикључен тзв.“Великој Албанији“. Ослобођен је 19. Новембра 1944. године.
У Призрену је седиште Рашко-призренске епископије која је основана још 1219. године наместо раније византијске епископије…