Манастир Светих Архангела код Призрена
Историја, култура, обнова, занимљивости
Наслеђујући богату градитељску традицију својих претходника, Душанови захтеви у погледу архитектуре и богатства манастира били су велики. Сигурно је желео да задужбина у којој ће почивати његови земни остаци буде симбол моћи и величине државе којом је управљао.
Свети Архангели су манастирски комплекс површине од око 6.500 квадратних метара, са изузетним стратегијским положајем, у клисури реке Бистрице, на три километра од Призрена. Био је опасан масивним зидовима и повезан са утврђењем Вишеград које улази у састав манастира ради заштите у ратним временима. Поред велике цркве Светих Архангела, конака, библиотеке, и других просторија, у манастирском простору постојала је и мала црква-капела Светог Николе. Из манастирске повеље се види да је у оквиру комплекса постојала нарочита зграда одређена за болницу. Монументална трпезарија имала је основу уписаног крста, са апсидом на источниј страни. Мост преко реке Бистрице повезивао је манастир са Душановим дворцем у Рибнику и царском палатом у Призрену. Црква у Убу рађена по узору на манастир св. Архангели код Призрена.
Свети Архангели су били велика царска задужбина, раскошно декорисана скупоценим материјалима. Мада се не зна ни име ни порекло протомајстора, готово је извесно да је грађевину тако усклађених пропорција и облика и тако савршене обраде могао замислити само градитељ, који је сажео искуства цариградских архитеката у просторној експозицији и спојио са медитеранским, романоготичким сензибилитетом у обради камена. У Светим Архангелима дошла је, чини се, до потпуног изражаја једна већ наговештена синтеза оних облика сакралних здања европског Истока и Запада, који су сазревали у Рашкој школи, с једне, и у споменицима на Косову и у Македoнији, с друге стране.