Манастир Светих Архангела код Призрена
Историја, култура, обнова, занимљивости
Доласком владике Артемија на столицу рашко–призренских епископа, почиње замашна обнова косовско–метохијских манастира и општежића у њима. Тако се, с благословом његовог преосвештенства, деведесетих година прошлог века почињу обнављати и Свети Архангели код Призрена. Урађена је потребна инфраструктура а унутар старих зидова изграђен је конак за живот монашког братства. У конаку је саграђена капела посвећена светом епископу Николају Жичком. Први монаси се усељавају 1998. године, а манастир почиње да добија значајну улогу у духовном животу српског народа и становништва овог краја.
Потпуна обнова је прекинута ратом на овим просторима, који није заобишао ни монашко братство Светих Архангела. У јуну 1999. године отет је сабрат манастира, отац Харитон, након чега дванаест монаха, заједно са већином српског становништва овог краја, напушта манастир. Тело оца Харитона пронађено је без главе, средином двехиљадите године, и сахрањено у Црној Ријеци. По доласку КФОР–а, братија се постепено враћа у манастир, а немачки војници око манастирског комплекса стварају већу безбедносну зону.
Живот манастира у потпуном окружењу састоји се од свакодневних богослужења и манастирских послушања. Дуборезачка радионица за ситни дуборез, који је врло редак, позната је и ван граница земље. Ради кројачка радионица, а монаси се оспособљавају за рад на рачунарима. Данас је мaнастир постао духовни центар око којег се сабира преостали православни народ Призрена и Средачке жупе, а младо монашко братство жељно живота по Богу сведочи да ће Архангели дочекати своју потпуну обнову.