Након 12 година Призренска Богословија је обновила рад…

ПРИЗРЕН – Иако их по неколико година дели од пунолетства, ученици призренске Богословије делују далеко зрелије и озбиљније од својих вршњака. Решени да се посвете вери, њих деветорица не скривају радост што ће се школовати у познатој духовној школи коју су похађали, а касније у њој и предавали, многи српски патријарси. Управо зато, озбиљних лица, млади богослови, пажљиво су слушали савете професора Дејана Ристића током литургије у храму светог Ђорђа у Призрену, одржане поводом почетка рада Богословије.

– Срећан сам што сам се вратио свом Космету. Долазак у Богословију је мој избор и мој пут – каже помало стидљиво, али одлучно Душко Спалевић (16), чија је породица из Дечана избегла у Крушевац.

И док се присећа да је као четворогодишњак одлазио у манастир, где је осетио љубав према вери и светињама, објашњава да је био пресрећан када је примљен у ову школу.

– Ниједног тренутка се нисам премишљао око доласка у Призрен. Ово је стари српски град, престоница цара Душана и само могу да будем поносан што овде учим како да служим Богу -прича Јован Филикомовић (15) из Новог Пазара.

И Стефан Јовановић (16), који је у Призрен дошао из Сремчице крај Београда, каже да је поносан што припада генерацији ученика, чијим је доласком, после дванаест година обновљен рад Богословије.

Подигнута давне 1871. године, призренска Богословија била је прва средња богословско-учитељска школа у старој Србији и до 1999. године, када је привремено измештена у Ниш, никада није прекидала са радом. Зато обнова њеног рада представља поруку свима шта за српски народ значе Косово и Метохија – каже владика Теодисије, в. д. ректора Богословије.

– Верујем да немамо разлога да се бојимо окружења, јер само желимо да похађамо школу и мислим да нам право на образовање и веру нико не сме одузети – истиче Стефан уверен да ће им школовање, ипак, протећи у миру.

Иако су ту тек неколико дана, ученици кажу да су се привикли и на услове и једни на друге. Засад им само недостаје телефонски сигнал да могу да се јаве родитељима.

– Пре два дана, комшија Албанац, власник кафића, послао је лимунаду за ученике, а за нас професоре кафу. Желео је да нас части због почетка рада Богословије – прича нам један од професора док одлази са ђацима у учионицу у приземљу зграде и у пролазу подсећа да је Богословија у Призрену духовна колевка СПЦ, у којој су предавали готово сви српски патријарси, почев од Варнаве, Гаврила, Павла и његове светости садашњег патријарха Иринеја…

Миру се нада и преосталих тридесетак призренских Срба, које је почетак рада Богословије обрадовао и охрабрио.

– Дивно је што је овај град богатији за деветоро младих ђака са којима ћемо се сретати на улици и са којима ћемо бити на литургијама – каже Евица Ђорђевић (36), мајка јединог српског детета у Призрену, шестогодишње Милице, која је уверена да ће почетак рада Богословије охрабрити и повратак расељених Срба, поготову оних са децом.

Стари Призренци, становници некадашње улице Ристе Новића, која сада носи албански назив, ипак не скривају наду да ће наставити живот који су прекинули пре дванаест година.

– До сада, хвала Богу, нисмо имали проблема са комшијама.Иако једни друге позивамо на кафу, још нисмо учинили први корак, али надам се да ћемо успоставити добар комшијски однос -прича Живорад Зајић (67), који се са супругом Славицом вратио у Призрен и који се нада да ће се, уколико у граду буде основних услова за живот, вратити и његово троје деце…

БОЉИ УСЛОВИ

– БУДУЋИ да Богословија тек почиње са радом, још нам недостаје пратећа опрема попут лектира и књига за ученике, али и реквизити за спортске активности у слободно време. Ипак, надамо се да ће временом услови за живот и рад и ученика и професора бити све бољи као и да ће се Богословија у потпуности вратити у Призрен – истиче отац Андреј, дечански монах и један од професора Богословије.

Његова надања дели и Дејан Ристић из Крушевца, професор и разредни старешина ове генерације ученика.

– Иако постоји стрепња што се тиче безбедности, деца су задовољна и велики су оптимисти – истиче професор Ристић.

више информација на сајту Вечерњих Новости.