,

У Призрену завршен 7. Фестивал средњовековне музике МЕДИМУС 2022

Изложбом слика са претходних фестивала, фестивалског фотографа Желимира Гвојића – ел гвојоса, 27. августа 2022. свечано је отворен седми по реду Фестивал средњовековне музике МЕДИМУС у Призрену.
У два фестивалска дана кроз свет средњовековне музике провели су нас уметници из Немачке, Србије, Словеније, Бразила,… ансамбли Anonymus 4, Canso и Медимус су одушевили публику нашег фестивала и оставили нас да жељно чекамо следећи.

Одржана VI Светоархангелска летња школа у Призрену

У манастиру Светих Архангела код Призрена, у периоду од 30.06. до 04.07.2022. године, одржана је VI Светоархангелска летња школа калиграфије и историје за децу.

Рекордан број учесника, чак 36 из различитих делова Косова и Метохије, централне Србије и региона, имао је прилику да у пет дана учи о калиграфији, средњевековној историји и култури, изворној музици и песми, духовности, обилази светиње и знаменитости Призрена и околине, дружи кроз игру и спорт стварајући успомене које ће их заувек везати за овај град. 

По први пут је организиван обилазак знаменитости града па су учесници имали прилику да обиђу цркву Богородице Љевишке, храм Светог Ђорђа, цркву Светог Спаса, Богословију и Камени мост, а освојена је и призренска тврђава, популарна Каљаја.  

На завршном програму пред игуманом архимандритом оцем Михаилом и гостима манастира, учесници су представили своје калиграфске радове, отпевали песме које су припремили на часовима изворне музике и песме а за најбољег калиграфа проглашена је Дуња Илић из Штрпца.

Свим учесницима су испред манастира и организације додељене Похвалнице и поклони.  

Окупљање младих, нарочито деце, из различитих делова региона, њихово упознавање и међусобно повезивање, као и повезивање са Призреном и његовом заоставштином, од суштинске је важност за очување целокупног културног идентитета српског народа и спада у основну делатност Светоархангелске летње школе.

Друштво пријатеља манастира Светих Архангела, у сарадњи са Удружењем војвођанских учитеља, посебно наглашава да не би успело у организацији овог догађаја да није било велике подршке архимандрита Михаила, игумана манастира и братства, сјајних предавача и педагога Вере Стојшић Гашпаровски, Александре Спасић, Ивана Арсића и Славице Шушњаревић, као и многих других људи који су издвојили своје време и уложили напор да овај пројекат успе.  Највећа награда и показатељ да је циљ остварен, били су загрљаји и сузе на растанку, осмеси захвалности који никога нису оставили равнодушним.

,

Спасовдански дани у Призрену 2022

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског, Господина Теодосија, у организацији Друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 1. и 2. јуна 2022. године. Манифестација је организована под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије, уз подршку Црквене општине Призрен и општине Призрен.

После славске Литургије у Цркви Вазнесења Господњег,  Светог Спаса у Призрену, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 2. јуна 2022. године, коју је служио архимандрит Михајло, игуман Манастира Светих Архангела уз саслужење јеромонаха Исидора, проректора Призренске богословије и јереја Јована Радића, старешине призренске Саборне цркве, у атријуму цркве је уследило сечење славског колача коме су, са свештенством и верним народом, присуствовала њихова краљевска височанства принц Филип Карађорђевић са принцезом Даницом и принцом Стефаном. Затим се присутнима беседом обратио игуман манастира Св. Архангела, архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања истакао је да се као народ налазимо у овој години после сигурно једне од већих искушења у овом нашем савременом времену, у време актуелне пандемије, када смо осетили како је када смо затворени и одвојени једни од других. Игуман се захвалио Господу што је на ову славу са својом породицом дошао принц Филип Карађоревић, као и Патријарху српском, Господину Порфирију, на великој  пожртвованости и љубави коју сведочимо, као и новој енергији, коју је Господ дао после пандемије, а коју Патријарх користи на прави начин и дочекује све вернике отворених врата. Игуман се осврнуо на живот на Косову и Метохији и велике напоре Владике Теодосија и Епархије рашко-призренске да се живот Цркве и српског народ на просторима Косова и Метохије одржи, нагласивши да смо сведоци колико је велики домаћин Свети Стефан Дечански према свима који му дођемо да му се поклонимо и који нас све љуби, те да су светиње Косова и Метохије  уточишта где се људи напијају благослова Господњег. Игуман је истакао да није важно колико нас има, да је важно да славимо Бога и служимо службе, да се радујемо једни другима. Све што се десило је последица нашег немара, заслужујемо много горе по својим делима, и да Господ хоће да суди по делима свашта би нам са неба падало, међутим, неизмерна је љубав Господња и благодат која нам се даје, зато је ово савршено место, савршен дан. Игуман је позвао присутне на пост, молитву, богослужење, радост и љубав према ближњима и онима који су друге вере, боје коже, јер је сам Господ то заповедио, такође и на захвалност и поверење Богу који ће све најбоље уредити. „Доказ тога је и ова данашња слава посебна и како Господ брине о својим ученицима, као и да показао, узневши се на Небо, где је Њему место и како Му је било међу људима“.

Присутнима је у име Призренске богословије као овогодишњег славара, поздравну реч упутио заменик ректора призренске богословије, јеромонах Исидор (Јагодић).

Принц Филип Карађорђевић је отворио манифестацију СПАСОВДАНСКИ ДАНИ У ПРИЗРЕНУ речима: „Сваки Србин има један важан задатак пред собом, а то је да не одустане од једне важне одбране, а то је борба против заборава. Косово и Метохија су света српска земља и док су у мислима и у срцима српског народа никада неће бити изгубљени.“ Притом је истакао наду да ће се на простору Косова и Метохије наћи прихватљиво решење за све стране, додао да пред собом има важан задатак – борбу против заборава и честитао организаторима манифестације. Као потомак Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, осветника и ослободиоца Косова, част ми је и задовољство да Спасовданске дане прогласим отвореним“ рекао је принц Филип.

На почетку манифестације, др Александра Новаков је отворила изложбу слика „Јесен у Призрену“ 2021. са ликовне колоније у Манастиру Светих Арханђела код Призрена речима: «Средњовековни светоархангелски градитељи Петрош, Војислав, Срдан, Нос и Војихна, онострано, с пажњом прате рад седам еминентних сликара који стварају у Душановом граду, подстакнути вандалским разарањем, али инспирисани вечношћу и жељом да се опстане тамо где готово ни српски камен на камену 2004. није опстао. У ванвременским призренским Aрхангелима, првих новембарски дана минуле године, се стварало уз нестварни мир у себи и уз благослов сенки заборављених предака. И створило се, 13 платна која су ту пред нама, да нам покажу или утврде пут.» Затим је појединачно представила ауторе и изложена уметничка дела Слободана Ракића, Дуњу Карановић, Мирослава Шавелића, Звонимира Јанцића, Новака Демоњића, Весне Петровић,  Бојана Савића.

Потом је уследио музичко-поетски део програма на чијем почетку и крају је наступила вокална солисткиња Милица Досковић из Зрењанина. Милица Досковић је вођа три хора при храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину и чланица хора Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. У њеној пратњи наступио је део састава Родионов: Олгица Ракић, дипл. инжењер електротехнике и професор разредне наставе, која је своју емоцију пренела кроз звуке лауте, хармонике, перкусија и пратећег вокала и Зоран Слијепчевић, инжењер текстилне индустрије и ткач, који је прожео живописне боје музике кроз перкусије. Заједно су извели косовску песму Уснила је дубок санак, две призренске песме: Удаде се Јагодо и Маријо, ћеро мори, као и две ауторске  Породица вреди злата и добро познату широј публици Не дам.

Песник Милан Гајић рођен 1992. године у Приштини, од 1999. године са породицом расељен у Крушевац. Дипломирао на Правном факултету у Београду, запослен у Народној банци Србије. Аутор је три књиге поезије: “Идила се у сну снила”,  “Идилични списи слободе” и “Богу и Србији”. Благодаран Богу и прецима, пева о Косову и Метохији које носи у срцу и којима се враћа. Физички рођен у Приштини али духовно у Призрену, како је рекао, присутнима се представио поезијом из своје књиге Богу и Србији..

На крају програма присутнима су се, у име Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена, обратили координатори Александра Спасић и Лела Марковић,речима даслава Призрена симболично указује на Вазнесење Призрена и његово вековно уздизање из пепела упркос свим његовим страдањима, као и да су обновљене готово све православне светиње у граду Призрену те да се очекује обнова и последње, Цркве Св. Николе (Рајкове), за коју су заједничком акцијом прикупљена средства, те да обнављањем светиња обнављамо себе.

Програм је водио Александар Гуџић. На овом поклоничком путовању путници су посетили Газиместан, ман. Грачаницу, Цркву Богородичиног Ваведења и Цркву Светих Флора и Лавра у Липљану, 6 цркава у Призрену, тврђаву Каљају, Призренску богословију и ман. Св. Архангели код Призрена, ман. Високе Дечане и ман. Пећку Патријаршију.

Светоархангелска летња школа калиграфије и историје 2022.

Светоархангелска летња школа калиграфије и историје, која ће ове године бити одржана од 30. јуна до 04. јула, је пројекат оживљавања српског културног, образовног и уметничког живота у Призрену за најмлађе, узраста од 10 до 18 године, вођен од нашег Друштва, уз подршку удружења војвођанских учитеља, са благословом домаћина школе, архимандрита оца Михаила, игумана манастира Светих Архангела и Њ.П. епископа рашко-призренског г.г. Теодосија.

Као један од најважнијих градова у историји српског народа, престони град царева Стефана Душана и Стефана Уроша, често називан и „српски Цариград“, поседује велики број споменика културе од непроцењивог значаја за српски народ и баштину човечанства. 

Окупљање младих, нарочито деце, из различитих делова региона, Албаније, Северне Македоније, Косова, Црне Горе, Хрватске, Босне и централне Србије, њихово упознавање и међусобно повезивање, као и повезивање са Призреном и његовом заоставштином, од суштинске је важност за очување целокупног културног идентитета српског народа у региону и спада у основну делатност Светоархангелске летње школе.

Деца различитих узраста уче о калиграфији, духовности, средњевековној историји и култури, изворној музици и песми, обилазе светиње и знаменитости Призрена и околине, друже се кроз игру и спорт стварајући незаборавне успомене које их заувек везују за град чинећи их заступницима и заштитницима његове баштине.

Програм школе за 2022. годину обухвата активности које трају пет дана а сваки је испуњен према унапред истакнутом Дневном распореду.

Обилазак знаменитости Призрена организује се према прилици према којој се прилагођава Дневни распоред, најмање два пута у току трајања летње школе.

Једва чекамо почетак!

Одржана скупштина Друштва пријатеља манастира Светих Архангела код Призрена

Дана 30.1.2022. у Београду, са почетком у 13 часова, у парохијском дому Цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, у Београду, одржана је редовна скупштина удружења ДРУШТВО ПРИЈАТЕЉА МАНАСТИРА СВЕТИ АРХАНГЕЛИ КОД ПРИЗРЕНА.

Присутнима се речима добродошлице обратио свештеник Предраг Тимотијевић, парох и старешина Цркве Светог Василија Острошког на Бежанијској коси, а игуман манастира Свети Архангели код Призрена, Михаило, благословио скуп и изнео своја запажања о досадашњем раду и значају Удружења.
На Скупштини је извршен избор заједничких органа Друштва: Председништва, Извршног органа и Надзорног органа. Чланове ових огана Друштва чине стари и нови чланови Удружења. Скупштина је једногласно донела одлуку да Бојан Бабић и у следећем мандату буде председник Председништва Удружења. Прихваћен је његов извештај о досадашњем обимном и разноврсном раду Удружења као и План рада за наредни период. Такође и његов предлог да будуће активности Удружења буду организоване по секторима чиме би се унапредио и проширио домен деловања овог Удружења које је од свог оснивања, 2004. године, до данас, дало видан допринос у очувању културно уметничке и духовне вредности манастира Свети Архангели код Призрена али и Призрена у целини.

Путовање у Метохију и слава Светих Козме и Дамјана у Призрену

Осма је година откако је Друштво пријатеља манастира Светих Архангела покренуло и успешно привело крају обнову цркве Светих Врача у Призренској Подкаљаји. Уз Божију помоћ и помоћ добрих људи сачувана је ова призренска светиња од нестајања.

Опширније:

Ове године ће осма година заредом од обнове овог храма бити обележена слава Светог Козме и Дамјана. Друштво пријатеља манастира Светих Архангела и ове године организује путовање на обележавање славе и обилазак светиња у Метохији.

Програм путовања:

Слава Свети Козма и Дамјан у Призрену

Косовска Митровица, Пећка патријаршија, Дечани, Манастир Светих Архангела, Призрен, Манастир Зочиште, Велика Хоча.

ТРИ ДАНА – АУТОБУСОМ

Полазак: петак, 12.11. 2021. године / 07:00  Београд, паркинг испред Музеја историје Југославије – Кућа цвећа.

Први дан:  Београд – Призрен (12.11.2021.).

Полазак из Београда у 07:00, са успутним паузама по потреби.

Посета цркве Светог Димитрија у Косовској Митровици.

Oбилазак Пећке патријашије.

Обилазак манастира Дечани.

Долазак у манастир Свети Архангели. Вечера, ноћење.

Други дан: Призрен (субота, 13.11.2021.).

Литургија у манастиру Светих Архангела.

Полазак за Призрен. Обилазак призренских светиња (Богородица Љевишка, Саборна Црква Светог Ђорђа, Цркве Светог Николе и Цркве Светог Ђорђа, Руновића….). Слободно време у граду.

Обилазак манастира Светих Архангела. Вечера,ноћење.

Трећи дан: Призрен – Београд (14.11.2021.).

Полазак за Призрен и присуство на литургији поводом славе цркве Светог Козме и Дамјана у Призрену. Послужење.

Обилазак манастира Зочиште.

Обилазак Велике Хоче и њених светиња.

Полазак за Београд и предвиђен долазак до 23:00.

ЦЕНА: 6.500,00 рсд

Аранжман обухвата:                                                                        

  • Аутобуски превоз;
  • Два ноћење и два оброка;                                                                   
  • Разгледање знаменитости  према програму;                                   
  • Трошкове организације и вођство пута.                                     

Корисне информације:

  • Смештај и оброци у манастиру Светих Архангела, манастирском конаку у четворокреветним и вишекреветним собама са купатилом.

На пут могу кренути особе које су вакцинисане или имају предвиђене тестове на COVID-19.

ОРГАНИЗАТОР ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА ПУТОВАЊА У СИТУАЦИЈАМА ВАНРЕДНИХ ОКОЛНОСТИ У ШТА СПАДА И ЕПИДЕМИОЛОШКА СИТУАЦИЈА (COVID-19) НА ПРОСТОРУ Косова и Метохије.

 Уплата – резервација на рачун удружења: 205 – 200011 – 97

Резервације и остале информације у вези путовања: 065 8215218

6. Фестивал средњовековне музике МЕДИМУС 2021

Одржан је шести Међународни фестивал средњовековне музике Медимус у Атријуму Цркве Светог Спаса у Призрену 28-29. августа 2021.

Више информација о одржаном Медимус фестивалу можете пронаћи на MEDIMUSFESTIVAL !

6. Међународни фестивал средњовековне музике МЕДИМУС – 2021 у Призрену

Последњег викенда у августу, тачније 28. и 29.08. на Велику Госпојину, одржаће се шести по реду Медимус фестивал средњевековне музике у Призрену.

Фестивал ће се одржати у атријуму цркве Светог Спаса у Призрену уз благослов епископа рашко-призренског Теодосија и уз подршку Министарства културе Републике Србије и Канцеларије за Косово и Метохију.

Првог дана Фестивала, по избору програмског директора Фестивала, Дарка Карајића, публици ће се представити Ансамбл Агиа и Ансамбл VisAntiqua. Док ће другог дана Фестивала публика имати прилику да чује Интернационални Ансамбл Медимус. Програм обе фестивалске вечери водиће глумица Марија Бергам.

На Медимус фестивалу до сада су наступали значајни светски музички уметници попут Дивне Љубојевић, Слободана Тркуље и Едина Карамазова.

Више информација о Медимус фестивалу можете пронаћи овде: 

Medimusfestival

Danas

Novosti

Facebook

Данас се у Београду, на зграду Задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“

Косовскометохијски одбор Матице српске са задовољством обавештава да се данас, 22. априла 2021. године, након нешто више од 70 година, на зграду задужбине „Симе Андрејевића Игуманова Призренца“ на Теразијама, враћа скулптура „Сима Игуманов и сирочићи“.

Сима Андрејевић Игуманов је један од највећих српских добротвора и задужбинара чија Задужбина и данас, 139 година након његове смрти, остварује своју мисију, помаже школовање деце с Косова и Метохије и финасира рад Богословије „Свети Кирило и Методије“ у Призрену.

Вршњак Првог српског устанка, рођени Призренац, Сима Андрејевић стекао је велики иметак и, оставши без директних потомака, оставио га је за школовање српске деце из Старе Србије. Био је власник Призренске богословије која ове године прославља велики јубилеј – 150 година рада. Тестаментом је 10. новембра 1880. године у Београду све своје покретно и непокретно имање завештао издржавању Призренске богословије и школовању српске омладине из Старе Србије. Нажалост, гроб овог великог добротвора, Симе Андрејевића Игуманова, и данас је у рушевинама манастира Светог Марка у Кориши, у околини Призрена (који су албански екстремисти порушили 1999. године) који се и две деценије касније из безбедносних разлога не сме обићи.

Стараоци Задужбине, на чијем челу су били први у црквеној хијерархији, митрополити, касније патријарси, потрудили да се на имању Симе Игуманова на Теразијама подигне нова зграда која је била достојна имена задужбинара и која је и тада, али и у будућности, обезбеђивала средства за испуњавање завета Симе Игуманова. Монументална палата је завршена 1938. године. На врху зграде била је скулпторска композиција, висока 3,5 метара, која је симболично представљала Симу Игуманова, сина Манојла, кћер Mагу и још три ученика.

Након Другог светског рата околности рада Задужбине су се промениле а познавалац историјата Задужбине Симе Игуманова, Јован Јањић констатовао је: „По завршетку Другог светског рата монументално здање Задужбине на Теразијама запало је за око новим комунистичким властима. По вољи им је била Игуманова палата, али не и мисија Задужбине Симе Андрејевића Игуманова, у славу Бога и корист српског рода. „Министарство просвете је одлучило да Задужбином Симе Андрејевића Игуманова управља Задужбински одсек Министарства просвете Народне Републике Србије а дотадашња управа Задужбине била је смењена (1946). Наизглед компромисно решење је нађено када се у земљу вратио патријарх Гаврило Дожић, дотадашњи старалац, и Задужбини је враћена аутономија (1947). Иако јој је формално враћена она није имала самосталност у раду. Нажалост, Задужбина Симе Игуманова је 1958. године национализована и проглашена друштвеном својином. Деценијама касније, 1990. године, обновљен је рад Задужбине а наредне године Задужбини је у власништво враћена Игумановљева палата.

Ничим изазвани, у ноћи између 10. и 11. августа 1950. године група скојеваца попела се на кров Игумановљеве палате, на Теразијама, у Београду, исекла и чекићима разбила скулпторску композицију „Сима Игуманов са сирочићима“.

Вајар др Зоран Кузмановић је израдио нову скулптуру која ће поново красити Игумановљеву палату. Овом свечаном тренутку присуствују: главни старалац Задужбине Његова светост патријарх српски Г. Г. Порфирије, ректор Призренске богословије „Свети Кирило и Методије“ са седиштем у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, министар спољних послова Никола Селаковић и заменик градоначелника Београда Горан Весић.

секретар Косовскометохијског одбора
др Александра Новаков

власништво фотографија: С. Којић и Ч. Јовановић

Сто педесет година од оснивања Призренскe богословијe

Издање у оптицају од 10. марта, садржи марку номиналне вредности 27 динара, коверат првог дана (ФДЦ) и жиг, а штампано је у тиражу од 25.000 примерака.

Оснивање и почетак рада Српске православне богословије у Призрену (1871) најважнији је догађај у српској духовној, просветној и културној историји Старе Србије. Прва српска институција у Османском царству, основана након укидања Пећке патријаршије (1766), убрзо је постала средиште просветног и црквеног живота, а њени ђаци, потоњи учитељи и свештеници, кренуће у велику мисију обнове просвете и цркве. Нове снаге неговале су племенити карактер српског народа, чувајући древно црквено и културно наслеђе. Велики значај у оснивању и раду Призренске богословије имали су власник и ктитор школе Симеон Сима Андрејевић Игуманов, митрополит Михаило, кнежевски намесник Јован Ристић и руски конзул Иван Степанович Јастребов.

У стопедесетогодишњем раду ове школе непроцењиви допринос дали су многобројни часни ректори и професори. Призренска богословија подарила је српском роду тројицу патријараха (Варнаву, Гаврила и Иринеја), велики број епископа и клирика, просветних и националних делатника, књижевника и научника, како у отаџбини тако и широм васељене. Епископ рашко-призренски, и потоњи патријарх Павле, више деценија се старао о раду Призренске богословије. Дипломатске активности и мисија школе на размеђу сукобљених светова су посебно важни, као и страдања Богословије од албанских екстремиста 1999. и 2004. године, обнова рада у Нишу и у Призрену, у времену и околностима када такви напори представљају велики подвиг.

Рођени Призренац Сима Игуманов (1804–1882) бавећи се трговином стекао је велико богатство. Имајући љубав према свом роду и жељу да допринесе његовој просвети и образовању, све своје имање завештао је Призренској богословији и ученицима са простора Старе Србије. Основао је Задужбину која своју мисију остварује и данас. Пример родољуба и добротвора Симе Игуманова Призренца светли као звезда водиља нама и свим потоњим генерацијама.

Мотив на марки: портрет Симе Андрејевића Игуманова (Урош Кнежевић, Народни музеј у Београду), у позадини зграда Призренске богословије.

Стручна сарадња: др Александра Новаков, стручни сарадник Лексикографског одељења и секретар Косовскометохијског одбора Матице српске, по благослову епископа рашко-призренског Господина Теодосија, ректора Богословије.

Уметничка реализација издања: Анамари Бањац, академски сликар

ПОЛИТИКА