Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског, Господина Теодосија, у организацији Друштва пријатеља манастира Св. Архангела код Призрена и Дома културе „Грачаницаˮ одржани су Спасовдански дани у Призрену, 1. и 2. јуна 2022. године. Манифестација је организована под покровитељством Канцеларије за Косово и Метохију Републике Србије, уз подршку Црквене општине Призрен и општине Призрен.

После славске Литургије у Цркви Вазнесења Господњег,  Светог Спаса у Призрену, на празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, 2. јуна 2022. године, коју је служио архимандрит Михајло, игуман Манастира Светих Архангела уз саслужење јеромонаха Исидора, проректора Призренске богословије и јереја Јована Радића, старешине призренске Саборне цркве, у атријуму цркве је уследило сечење славског колача коме су, са свештенством и верним народом, присуствовала њихова краљевска височанства принц Филип Карађорђевић са принцезом Даницом и принцом Стефаном. Затим се присутнима беседом обратио игуман манастира Св. Архангела, архимандрит Михаило. Благосиљајући почетак сабрања истакао је да се као народ налазимо у овој години после сигурно једне од већих искушења у овом нашем савременом времену, у време актуелне пандемије, када смо осетили како је када смо затворени и одвојени једни од других. Игуман се захвалио Господу што је на ову славу са својом породицом дошао принц Филип Карађоревић, као и Патријарху српском, Господину Порфирију, на великој  пожртвованости и љубави коју сведочимо, као и новој енергији, коју је Господ дао после пандемије, а коју Патријарх користи на прави начин и дочекује све вернике отворених врата. Игуман се осврнуо на живот на Косову и Метохији и велике напоре Владике Теодосија и Епархије рашко-призренске да се живот Цркве и српског народ на просторима Косова и Метохије одржи, нагласивши да смо сведоци колико је велики домаћин Свети Стефан Дечански према свима који му дођемо да му се поклонимо и који нас све љуби, те да су светиње Косова и Метохије  уточишта где се људи напијају благослова Господњег. Игуман је истакао да није важно колико нас има, да је важно да славимо Бога и служимо службе, да се радујемо једни другима. Све што се десило је последица нашег немара, заслужујемо много горе по својим делима, и да Господ хоће да суди по делима свашта би нам са неба падало, међутим, неизмерна је љубав Господња и благодат која нам се даје, зато је ово савршено место, савршен дан. Игуман је позвао присутне на пост, молитву, богослужење, радост и љубав према ближњима и онима који су друге вере, боје коже, јер је сам Господ то заповедио, такође и на захвалност и поверење Богу који ће све најбоље уредити. „Доказ тога је и ова данашња слава посебна и како Господ брине о својим ученицима, као и да показао, узневши се на Небо, где је Њему место и како Му је било међу људима“.

Присутнима је у име Призренске богословије као овогодишњег славара, поздравну реч упутио заменик ректора призренске богословије, јеромонах Исидор (Јагодић).

Принц Филип Карађорђевић је отворио манифестацију СПАСОВДАНСКИ ДАНИ У ПРИЗРЕНУ речима: „Сваки Србин има један важан задатак пред собом, а то је да не одустане од једне важне одбране, а то је борба против заборава. Косово и Метохија су света српска земља и док су у мислима и у срцима српског народа никада неће бити изгубљени.“ Притом је истакао наду да ће се на простору Косова и Метохије наћи прихватљиво решење за све стране, додао да пред собом има важан задатак – борбу против заборава и честитао организаторима манифестације. Као потомак Краља Петра Првог и Краља Александра Првог, осветника и ослободиоца Косова, част ми је и задовољство да Спасовданске дане прогласим отвореним“ рекао је принц Филип.

На почетку манифестације, др Александра Новаков је отворила изложбу слика „Јесен у Призрену“ 2021. са ликовне колоније у Манастиру Светих Арханђела код Призрена речима: «Средњовековни светоархангелски градитељи Петрош, Војислав, Срдан, Нос и Војихна, онострано, с пажњом прате рад седам еминентних сликара који стварају у Душановом граду, подстакнути вандалским разарањем, али инспирисани вечношћу и жељом да се опстане тамо где готово ни српски камен на камену 2004. није опстао. У ванвременским призренским Aрхангелима, првих новембарски дана минуле године, се стварало уз нестварни мир у себи и уз благослов сенки заборављених предака. И створило се, 13 платна која су ту пред нама, да нам покажу или утврде пут.» Затим је појединачно представила ауторе и изложена уметничка дела Слободана Ракића, Дуњу Карановић, Мирослава Шавелића, Звонимира Јанцића, Новака Демоњића, Весне Петровић,  Бојана Савића.

Потом је уследио музичко-поетски део програма на чијем почетку и крају је наступила вокална солисткиња Милица Досковић из Зрењанина. Милица Досковић је вођа три хора при храму Светог Архангела Михаила у Зрењанину и чланица хора Опере Српског народног позоришта у Новом Саду. У њеној пратњи наступио је део састава Родионов: Олгица Ракић, дипл. инжењер електротехнике и професор разредне наставе, која је своју емоцију пренела кроз звуке лауте, хармонике, перкусија и пратећег вокала и Зоран Слијепчевић, инжењер текстилне индустрије и ткач, који је прожео живописне боје музике кроз перкусије. Заједно су извели косовску песму Уснила је дубок санак, две призренске песме: Удаде се Јагодо и Маријо, ћеро мори, као и две ауторске  Породица вреди злата и добро познату широј публици Не дам.

Песник Милан Гајић рођен 1992. године у Приштини, од 1999. године са породицом расељен у Крушевац. Дипломирао на Правном факултету у Београду, запослен у Народној банци Србије. Аутор је три књиге поезије: “Идила се у сну снила”,  “Идилични списи слободе” и “Богу и Србији”. Благодаран Богу и прецима, пева о Косову и Метохији које носи у срцу и којима се враћа. Физички рођен у Приштини али духовно у Призрену, како је рекао, присутнима се представио поезијом из своје књиге Богу и Србији..

На крају програма присутнима су се, у име Друштва пријатеља манастира Св. архангела код Призрена, обратили координатори Александра Спасић и Лела Марковић,речима даслава Призрена симболично указује на Вазнесење Призрена и његово вековно уздизање из пепела упркос свим његовим страдањима, као и да су обновљене готово све православне светиње у граду Призрену те да се очекује обнова и последње, Цркве Св. Николе (Рајкове), за коју су заједничком акцијом прикупљена средства, те да обнављањем светиња обнављамо себе.

Програм је водио Александар Гуџић. На овом поклоничком путовању путници су посетили Газиместан, ман. Грачаницу, Цркву Богородичиног Ваведења и Цркву Светих Флора и Лавра у Липљану, 6 цркава у Призрену, тврђаву Каљају, Призренску богословију и ман. Св. Архангели код Призрена, ман. Високе Дечане и ман. Пећку Патријаршију.