Петар Костић – Живот призренских Срба под Османлијама

Петар Костић – „Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у ХIХ веку“ Црква Светог Ђорђа ( Руновића)

Ова стара црква Светог Ђорђа изграђена је на простору који је био празан. Около, и поред цркве, било је старо српско православно гробље све до 1866. године. Касније су зидани дућани, а гробље није било ограђено са јужне стране, па је у доба турске владавине гробље често било скрнављено од стране мухамеданаца. Петар Костић је писао да су у вези са тим српске старешине биле приморане да се обрате Махмут паши Ротулу. Паша је имао обичај да каже : „ Ја сам ти и султан и владика и поп и хоџа и све“. Тај Махмуд паша није био верски фанатик као његови доглавниции и други мухамеданци у Призрену, знао је даће се они успротивити молби православних Срба. Зато је превославним дао овај савет:

„Потребно је да ми нађете једног одважног човека, који ће ноћу разбити један турски дућан кроз оно отворено двориште, па ћу ја знати шта ћу даље радити“.Срби поступе по његовом савету и разбију ноћу турски дућан.

Сутрадан мухамеданци из оне чаршије навале на Србе, како су они дућан разбили. Тада Махмуд паша који је и за много мање кривице слао људе на вешала, стане стишавати мухамеданце, доказујући им да је за ту штету одговоран „пазван“ тј. чувар чаршије. Зато паша позива њега и тражи да он сву штету надокнади. Али се „пазван“ брани тиме, што је он одговоран за штету која би се учинила с лица, из чаршије, а не из позадине и оправдава се.

Тада Махмуд паша позива мухамеданце из те чаршије па им вели: „Наша раја не је слободна ни дању пролазити кроз сву варош(а тако је и било), а камо ли ноћу, те није могуће да је који од њих разбио дућан. Зато ако оћете да вам се дућани са оног отвореног места не разбијају, а ви оградите оно место, па ако се буде који дућан разбио, онда ће ми за то раја одговарати“

– Како можемо ми Турци, ограђивати ђавурско гробље?! То не може бити.

– Е, ако нећете ви, ја ћу наредити раји да она то учини. Мухамеданци на то пристану.

Тада Махмуд паша позива српске прваке, па им каже српски:

– Чујете ли бре рајо?! Да заградите оној ваше место, те да се не крши турско дугање.

– Аман, честити пашо! Ми смо сиротиња и не можемо да градимо!

– Да га заградите бре зе (јер) ако се искрши још некоја турска дугања, ће ве обесим.

– Ти да си жив, пашо, у твоје здравље ће га заградимо.“

Тако се дала прилика да се огради српско гробље и да се та црква продужи 4-5 метараса западне јој стране. Један део тог простора служио је за „женску цркву“ и крштавање новорође деце. Био је преграђен од „мушке цркве“ кафезима (решеткама).

И код тако продужене цркве и код других двеју св.Николе и св.Спаса, ипак су многи побожнији Срби стајали ван цркве при св.Литургији гологлави по највећој зими.

Када се нова црква светог Ђорђа довршила и освештала , тај наставак је срушен, те је стара црква остала у свом старом облику…

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *