Чланци
Петар Костић – Живот призренских Срба под Османлијама
Петар Костић – „Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини у ХIХ веку“ Црква Светог Ђорђа ( Руновића)
Ова стара црква Светог Ђорђа изграђена је на простору који је био празан. Около, и поред цркве, било је старо српско православно гробље све до 1866. године. Касније су зидани дућани, а гробље није било ограђено са јужне стране, па је у доба турске владавине гробље често било скрнављено од стране мухамеданаца. Петар Костић је писао да су у вези са тим српске старешине биле приморане да се обрате Махмут паши Ротулу. Паша је имао обичај да каже : „ Ја сам ти и султан и владика и поп и хоџа и све“. Тај Махмуд паша није био верски фанатик као његови доглавниции и други мухамеданци у Призрену, знао је даће се они успротивити молби православних Срба. Зато је превославним дао овај савет:
„Потребно је да ми нађете једног одважног човека, који ће ноћу разбити један турски дућан кроз оно отворено двориште, па ћу ја знати шта ћу даље радити“.Срби поступе по његовом савету и разбију ноћу турски дућан.
Сутрадан мухамеданци из оне чаршије навале на Србе, како су они дућан разбили. Тада Махмуд паша који је и за много мање кривице слао људе на вешала, стане стишавати мухамеданце, доказујући им да је за ту штету одговоран „пазван“ тј. чувар чаршије. Зато паша позива њега и тражи да он сву штету надокнади. Али се „пазван“ брани тиме, што је он одговоран за штету која би се учинила с лица, из чаршије, а не из позадине и оправдава се.
Тада Махмуд паша позива мухамеданце из те чаршије па им вели: „Наша раја не је слободна ни дању пролазити кроз сву варош(а тако је и било), а камо ли ноћу, те није могуће да је који од њих разбио дућан. Зато ако оћете да вам се дућани са оног отвореног места не разбијају, а ви оградите оно место, па ако се буде који дућан разбио, онда ће ми за то раја одговарати“
– Како можемо ми Турци, ограђивати ђавурско гробље?! То не може бити.
– Е, ако нећете ви, ја ћу наредити раји да она то учини. Мухамеданци на то пристану.
Тада Махмуд паша позива српске прваке, па им каже српски:
– Чујете ли бре рајо?! Да заградите оној ваше место, те да се не крши турско дугање.
– Аман, честити пашо! Ми смо сиротиња и не можемо да градимо!
– Да га заградите бре зе (јер) ако се искрши још некоја турска дугања, ће ве обесим.
– Ти да си жив, пашо, у твоје здравље ће га заградимо.“
Тако се дала прилика да се огради српско гробље и да се та црква продужи 4-5 метараса западне јој стране. Један део тог простора служио је за „женску цркву“ и крштавање новорође деце. Био је преграђен од „мушке цркве“ кафезима (решеткама).
И код тако продужене цркве и код других двеју св.Николе и св.Спаса, ипак су многи побожнији Срби стајали ван цркве при св.Литургији гологлави по највећој зими.
Када се нова црква светог Ђорђа довршила и освештала , тај наставак је срушен, те је стара црква остала у свом старом облику…
Значај Призрена као престоног места српске средњовековне државе
После добијања титуле цара 1346. године, Стефан Душан је имао више престоних места а међу њима био је и Призрен. Познате су осим у Призрену његове резиденције у Скопљу и Приштини. Скопље је важило за прву престону столицу, а одмах затим Призрен. Избор маста за подизање своје задужбине, манастир Св.Арханђела, у близини Призрена то потврђује.
Познато је да је Призрен и пре Стефана Душана важио за један од најзначајнијих градова у Србији, као седиште дубровачких конзула за целу Србију, важно трговачко и духовно место, али је након крунисања Стефана Душана за цара и господара Срба и Грка и тиме нагло порастао његов значај. Титула севастокнеза као знак дворског достојанства коју је имао(и која се помиње у време краља Милутина)управник Призрена, остала је и у то време.
Престони карактер Призрена утицао је на већи општи економски и привредни развој, пре свега трговине и занатства, а у урбано-архитектонском смислу на просторно проширење насеља и изградње објеката профане профане архитектуре различите намене, јачање тврђаве и појаву престоних резиденција. Престони карактер Призрена, извесно је имао је пресудан утицај на одлуку Стефана Душана да у његовој близини сагради манастир, коме је издатим повељама осигурао и духовну премоћ над градском Епископијом. Сигурније је и боље чувана градска тврђава, нарочито након њеног проширења, утицала је на већу концентрацију страних трговаца али и властеле, који у њему живе и граде своје домове и задужбинске цркве. Каравански путеви до града, плодна поља, виногради и шуме, манастирска имања су под јачом контролом и безбеднији.
Престони карактер такође утиче да он и његов наследник, син, цар Урош бораве у насељу или у двору у Рибнику поводом важних државничких послова, питања од интереса за Призрен или на одмору. Историчари бележе да је цар Стефан Душан боравио у Призрену више пута. Према М. Пурковићу који је користио написе о животу краља и цара Стефана Душана, краљ Стефан Душан је боравио у Призрену 30. септембра 1341, 19. маја 1343. године, а као цар 1. августа 1347. године и 29. априла 1348. године. Боравак краља Душана 30. септембра 1341. године није био у вези са манастиром Св.Арханђели, док су остала три боравка везана за подизање истог.
У повељи манастиру Cв.Петра Коришког, односно старцу Григорију (повеља носи датум 19. мај 1343. године), каже се да је Душан (тада краљ) дошао у Призрен,…обновити и с здати црк в манастир Краљевства ми“ Св.Арханђела. О боравку цара Душана у јесен 1347. године у Призрену сазнајемо из једног његовог писма Дубровнику, у коме се каже: quando la segnoria imperial venie a Presariu ud INCHARAR la sua acelesia de Santo Archangelo. С.М.Ненадовић сматра, а на основу тумачењ др Р. Грујића о зидању манастира Св.Арханђела, да је цар Душан још једном посетио манастир пре свопје смрти 1355. године.
О боравку цара Уроша у Призрену нема података, осим да је забележено његово присуство 1357. године. Тада је цар Урош након Државног сабора у Скопљу у априлу исте године боравио у Призрену, том приликом је Дубровчанима у Призрену потврдио старе повластице.
Др Серафим Николић,
Призрен од средњег века до савременог доба
(урбанистичко-архитектонски развој)
Призрен, 1998
